Шубићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шубићи
Šubići 3.JPG
Држава Хрватска, Босна
Посједи Брибир
Оснивач Будец
Владавина 11. век - 1456. година

Шубићи су били хрватски средњовековни великашки род који је управљао брибирском жупом до половине 15. века. Најистакнутији представник породице био је Павле Шубић. У првој четвртини 14. века Шубићи су владали деловима Босанске бановине.

Историја[уреди]

Печат брибирских кнезова

Брибир се данас налази у Далмацији у Републици Хрватској. Простире се на равном брегу око петнаест километара северозападно од Скрадина, у близини старог пута ка Задру који пролази кроз Бенковце. У римском периоду био је познат као Варварија. Имао је статус муниципијума. Византијски цар Константин Порфирогенит у 10. веку пише о Хрватима који су се населили у 7. веку на просторе Далмације и организовали се у једанаест земаља (жупанија) од којих је једна била и Брибир, на месту старе Варварије. У документима се вође ових племена називају principes Breberienses или кнезови Брибирски. Потицали су из племена Шубића. Шубићи су играли значајну улогу у 13. и 14. веку. Угарски краљ Бела IV потврдио је Шубићима држање Брибирске жупе 1251. године. Врхунац моћи Шубићи су доживели током владавине Павла I Шубића (1273-1312) који је био кнез Сплита и приморски бан, као и господар великих делова Босне са Хумском земљом. Павле се користио грађанским ратом у Угарској који је избио 1290. године након смрти Ладислава IV Куманца. Око круне су се борили Андрија III, унук Андрије II и Анжујци предвођени Карлом Мартелом. Сремски краљ Драгутин и његови син Владислав подржавали су Арпаде. Павле је повластице добијао од обојице претендената који су настојали да га привуку на своју страну. Потчинио му се и Хрватин Стјепанић, кнез Доњих Краја и родоначелник средњовековне великашке породице Хрватинића. Павле и његов брат Младен I, босански бан (1302-1304), воде рат против Стефана I Котроманића, Драгутиновог зета, који је са братом на банском престолу наследио Пријезду (између 1287. и 1290). Младен I је 1304. године погинуо у сукобу са босанским јеретицима те је Павле на бански престо поставио свога сина Младена II. (1304-1322). Након смрти Стефана Котроманића, његова удовица се са сином повлачи у Дубровник. Убрзо се, међутим, вратила у Босну код Младена II који је узео у заштититу малолетног Стефана II Котроманића кога 1314. године поставља на бански престо.

Користећи се сукобима Младена и Трогира и Шибеника (1319), угарски краљ Карло Роберт прогласио је Младена неверним вазалом и покренуо је рат против њега. Младен је истовремено водио и неуспешан рат са српским краљем Милутином (1282-1321). Хрватинови синови, Павле, Вукац и Вукослав, стају на страну угарског краља и Стефана Котроманића (кога је Карло Роберт узео у заштиту). Младен је поражен и лишен банског достојанства 1322. године. Шубићи након свргавања Младена губе највећи део својих територија. Ипак, одређене територије задржала су Младенова браћа и нећаци, Младен III, Павле III, Божидар, Јурај I Зрински. Брибир, Скрадин, Клис и Омиш били су и даље у њиховим рукама. Глава породице најпре је био Јурај II, а потом његов син Младен III. Младен је 1348. године умро од куге. Био је ожењен Јеленом, сестром српског цара Душана (1331-1355). Последњи брибирски кнез био је прапраунук Павла III, Јаков II. Обављао је и функцију хрватског подбана у време Карла Курјаковића Крбавског (1411-1413). Јаковљевом смрћу (1456) изумро је главни огранак Шубића.

Чланови породице Шубић[уреди]

  • Павле I Шубић (1245-1312) - кнез Брибира, хрватски бан и господар Босне
  • Сенко Шубић
  • Радич
  • Бјелак
  • Павле II Шубић (?-1346) - кнез Трогира и Островице, ожењен Јелисаветом Франкопан
  • Јелисавета - удата за Томаша од Корбавије
  • Павле (1414)
  • Прибко
  • Катарина - монахиња
  • Иван (1358)

Литература[уреди]