Булевар краља Александра

Булевар КРАЉА АЛЕКСАНДРА
Општина	Палилула (Београд), Врачар, Звездара
Почетак	Трг Николе Пашића и Ул. кнеза Милоша и Таковска ул.
Крај	Смедеревски пут и Партизанска ул.
Дужина	7000 m
Ширина	10 до 35 m
Створена	у Старом веку
Названа	1997.
Стари називи	Бул. револуције, Бул. ослобођења, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. фишеклија, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“
Булевар зими

Булевар краља Александра (раније Булевар Револуције) je, са својих 7,5 km дужине, друга по дужини улица Београда. Булевар је у потпуности реконструисан 2006. и 2010. године.

Улица је добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године. а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.

Биста Александра Обреновића у Булевару који носи његово име

Знаменитости улице

Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.

Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма.

Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић.

Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији.

Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду.

Булеваром краља Александра саобраћа велики број линија:

2 - Пристаниште - Пристаниште

3 - Ташмајдан - Кнежевац (од 03.12.2012. линија саобраћа на релацији Омладински стадион - Славија - Кнежевац)

5 - Калемегдан - Устаничка

6 - Ташмајдан - Устаничка

7 - Устаничка - Блок 45

7Л - Ташмајдан - Блок 45 (укинута 27.05.2012. године, после завршених радова никад није враћена)

7Н - Устаничка - Славија - Блок 45 (укинута 01.01.2017.)

12 - Омладински стадион - Славија - Баново брдо (од 03.12.2012. линија саобраћа преко Ташмајдана)

14 - Устаничка - Бањица

20 - Миријево 3 - Велики мокри луг

24 - Дорћол - Неимар

25 - Карабурма 2 - Кумодраж 2

25П - Карабурма 2 - МЗ Кумодраж (од 01.11.2011. линија саобраћа на релацији Миријево 4 - МЗ Кумодраж)

26 - Дорћол - Браће Јерковић

26Н - Дорћол - Браће Јерковић

27 - Трг Републике - Миријево 3

27Л - Вуков споменик - Миријево (укинута 01.11.2011.)

32 - Вуков споменик - Вишњица

46 - Гл. жел. станица - Миријево

74 - Омладински стадион - Бежанијска коса (од 02.04.2012. линија саобраћа на релацији Миријево 3 - Бежанијска коса)

79 - Дорћол - Миријево 4

202Н - Трг Републике - Велико Село

301Н - Трг Републике - Бегаљица

302 - Устаничка - Бегаљица

302Л - Устаничка - Ресторан Болеч (укинута 08.02.2010.)

303 - Устаничка - Заклопача

304 - Устаничка - Ритопек

304Н - Трг Републике - Винча - Лештане - Болеч - Ритопек

305 - Устаничка - Болеч

306 - Устаничка - Бубањ поток

306Л - Устаничка - Лештане (укинута)

307 - Устаничка - Винча

308 - Шумице - Велики мокри луг

308Н - Славија - Велики мокри луг

309 - Звездара - Калуђерица

Е4 - Устаничка - Бежанијска коса (укинута 2016.)

Е8 - Дорћол - Браће Јерковић (укинута 03.07.2016.)

Спољашње везе

• Булевар краља Александра
• Сеча 330 платана у Београду („Блиц“, фебруар и март 2010)
• У Булевару краља Александра почело сађење платана („Политика“, 19. октобар 2010)