Булевар краља Александра

Из Википедије, слободне енциклопедије
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Палилула (Београд), Врачар, Звездара
Почетак Трг Николе Пашића и Ул. кнеза Милоша и Таковска ул.
Крај Смедеревски пут и Партизанска ул.
Дужина 7000 m
Ширина 10 до 35 m
Створена у Старом веку
Названа 1997.
Стари називи Бул. револуције, Бул. ослобођења, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. фишеклија, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“
Bulevar KA zimi.jpg
Булевар зими
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Булевар краља Александра (раније Булевар Револуције) je, са својих 7.5 km дужине, друга по реду најдужа улица Београда.[1]

Улица је добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године. а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.

Биста Александра Обреновића у Булевару који носи његово име

Знаменитости улице[уреди]

Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.

Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма.

Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић.

Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији.

Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]