Бурлеска господина Перуна бога грома

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бурлеска господина Перуна бога грома
BurleskaGospodinaPeruna.jpg
Насловна страна првог издања
Настанак и садржај
Аутор Растко Петровић
Земља Краљевина Југославија
Језик српски језик
Жанр роман
Издавање
Датум
издавања

1921.

Бурлеска господина Перуна бога грома“ је кратки авангардни роман српског књижевника Растка Петровића и уједно једно од најамбициознијих и најнеобичнијих књижевних остварења српске књижевности. Први пут је објављен 1921. у едицији Албатрос, најзначајнијој едицији српске књижевне авангарде. Роман се састоји из четири поглавља: „I књига, о распуштености богова“, „II књига, о Набору Деволцу“, „III књига, апокрифна“, и „IV књига, шта је било напослетку“. Временски распон представљених догађаја простире се на више од хиљаду година, са основном идејном тежњом да се прикаже култура и историја Словена на Балканском полуострву. „Бурлеска“ започиње приказом паганског раја и описом живота словенских претхришћанских богова, а завршава се у болници 1925, то јест, четири године након што је ова књига први пут штампана. Осим паганских божанстава у роману се као ликови, између осталих, појављују, деволски земљорадници, светогорски калуђери, Богородица, Свети Петар, али и холандски сликар Винсент ван Гог.

Растков роман је жанровски тешко дефинисати. Он не само да отелотворује авангардну идеју мешања жанрова, већ је у исто време и пародијски преглед великог броја књижевних врста: од једноставних облика, предања, митова, епских песама, бајки, преко житија и апокрифа до аутобиографске прозе и конструктивистичке поезије.[1] У њему су присутне сложене стратегије приповедања, интертекстуалне везе и богат стилски распон од узвишеног и лирског до тривијалног и баналног.

„Бурлеска господина Перуна бога грома“ је након штампања поделила књижевну јавност Југославије. С једне стране налазили су се књижевници и критичари блиски авангардној поетици који су у Растковом експерименту препознали изразиту поетску снагу, хумор и оригиналну књижевну творевину, док су критичари и писци наклоњени традиционалној литератури и канонизованим уметничким вредностима, роман дочекали негативним рецензијама. Као трећа струја постојали су и они који Петровићевом делу нису спорили изразиту поетску снагу, али су доводили у питање естетске квалитете његовог остварења.[2]


Референце[уреди]

  1. Петровић (2008). стр. 227.
  2. Здравко Петровић Рана рецепција „Бурлеске господина Перуна бога грома“, Културни херој, 9. фебруар 2013. (приступљено: 22. новембра 2015).

Литература[уреди]

  • Петровић, Предраг (2008). Авангардни роман без романа: Поетика кратког романа српске авангарде. Београд: Институт за књижевност и уметност. 

Спољашње везе[уреди]