Бурјатски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бурјатски језик
буряад хэлэн buryâd xelen
Говори се у  Русија (Бурјатија)
 Монголија
 Кина
Број говорника
укупно око 284.000 говорника (око 219.000[1] у Русији (2010), око 45.100[2] у Монголији (2010) и око 18.000 (2004)[3] у Кини) (недостаје датум)
алтајски (контроверзно)
ћирилица
монголско писмо
Језички кодови
ISO 639-2 bua
ISO 639-3 Разно:
bxu – бурјатски у Кини
bxm – бурјатски у Монголији
bxr – бурјатски у Русији



Бурјатски језик (рус. Бурятский язык, бурј.буряад хэлэн, buryâd xelen) (у СССР од 1917. до 1956. године — бурјатско-монголски језик, у Кини — баргу-бурјатски дијалект монголског језика) — језик алтајске породице језика, тачније монголске групе алтајских језика, језик Бурјата и Баргута или Барга (монголског народа). Поред руског службени је језик Републике Бурјатије (конститутивни субјект Руске Федерације).[4] У Русији поред Бурјатије у употреби је и у Забајкалском крају и Иркутској области.[5] Бурјатско писмо је ћирилица.

Бројеви[уреди]

БРОЈЕВИ српски класични монголски бурјатски
1 један nigen negen
2 два hoyor xoyor
3 три gurban gurban
4 четири durben dürben
5 пет tabun taban
6 шест jirug-a zurgaan
7 седам dolug-a doloon
8 осам naiman nayman
8 девет yisen yühen
10 десет arban arban

Пример текста на бурјатском[уреди]

ЗАВЕЩАНИ
Yхэхэдэм намайе

Yргэн талын дунда

Yндэр добын оройдо,

Хабтагай дайдым

Харагдан байхаар,

Мушхараhан, зангираган

Мүрэн Днээпрэйм

Солгиоон ирасхалиинь

Соностон байхаар,

Инаг Украинадам

Эрхэбишэ хүдөөлүүлхэт.

Хоротон дайсадай

Хүрин шуhанай

Хүхэ далай уруу

Украиинаhаам яагаад

Урадхыйе — харахаб.

Тиихэдэнь би

Тэдэ хада, дайдые,

Бүгэдынь орхин бодоод

Бурхандаа мүргэхэб,

Тэрэ болтор би

Тооношгүйб бурханиие.

Хүдөөлүүлээд намайгаа,

Хүдэлэн бодогты!

Түмэр шүдэрнүүдээ

Tahapa сохигты!

Дайсанай хорото шуhаар

Дабтан сүлөө ологты!

Иигээд намайгаа

Агуу ехэ бүлэдөө,

Сүлөө hайхан

Шэнэ бүлэдөө

Хоро, муулалгүйгөөр,

Харин, зөөлэн үгөөр

Дурдан hанахаяа

Бу мартагты!

(Извор: Т. Г. Шевченко, Завет на језицима света, К., «Научна мисао», 1989)

Класификација[уреди]

Савремени књижевни језик Бурјата настао је на основу хоринског дијалекта. Према стандарду ISO 639 је класификован као макро језик и има језички код bua, а за регионалне верзије језика постоје посебни кодови:

Лингогеографија[уреди]

Подручја говора: Русија (северно од границе са Монголијом) — Бурјатија, Забајкалска покрајина и Иркутска област,[5] затим Монголија и Кина.

Укупан број говорника је према Етнологу (Ethnologue) око 329.100,[6] али се сматра да је тај број мањи због застарелих података из Кине и због немања новијих података, број говорника у Кини је са пописа из 1982. године. Сматра се да је тај број данас око 284.000 говорника (број говорника у Кини око 18.000).

Дијалекти[уреди]

Принцип диференцирања дијалеката заснива се на карактеристикама граматичког система и главног речника. На бурјатском језику не постоје значајне разлике које спречавају међусобно разумевање говорника различитих дијалеката. Дијалекти западних и источних Бурјата доживјели су утицај различитих културних традиција, што се првенствено огледало на њиховом лексичком саставу. Дијалект сонголо-сартулски, који је каснијег порекла, настао је као резултат мешања и (или) контакта Бурјата и Халха-Монгола. Последњи су се преселили југоисточно од источних Бурјата од 17. века.

Дијалекти бурјатско језика:

  • Хоринска група - источно од Бајкалског језера, група се састоји од хоринског, Ага, Тугнуј и североселенгинског дијалекта. Хорински користи већи број Бурјата у Монголији и мали број Бурјата у Хулун-Буиру,
  • Нижнеудински дијалекат - најдаље на западу, примећује се снажан утицај турског,
  • Аларско-тункинска група - група коју чине аларски, тункинско-окински, Закамна и унгински на југозападу језера Бајкал, тункински се користи и у Монголији,
  • Баргутска група - у Хулун-Буиру, која је историјски позната као Барга, која се састоји од старобаргутског и новобаргутског дијалекта,
  • Ехиритско-булагатска група - у националном округу Уст-Орда, група се састоји од ехиритско-булагатског, боханског, Ол'кхона, баргузинског и Бајкал-Кударе.

Социолингвистичке информације[уреди]

Бурјатски језик обавља комуникацијске функције у свим сферама људског свакодневног живота. У Републици Бурјатији, бурјатски језик и руски језик функционално користе у свим областима језичке активности, а од 1990. године су и службени језици,[8] пошто је већина Бурјата двојезична. Устав Забајкалског краја наводи да је "на подручју Агинског бурјатског округа, са државним језиком бурајатски језик се може користити." Повеља Иркутске области гласи да "јавни органи Иркутске области стварају услове за очување и развој језика, културе и других компоненти бурјатског националног идентитета и других народа који живе на традиционалној територији Устординског бурјатског округа.

Историја[уреди]

Историја бурјатског језика традиционално је подељена на два периода: пререволуционарни и совјетски, који карактеришу фундаменталне промене у друштвеним функцијама писаног језика, услед промене друштвене форме.

Утицај других језика[уреди]

Дуги контакти са Русима и масивна двојезичности Бурјата утицали су на бурјатски језик. У фонетици ово је повезано са звучним имиџом русизама, совјетизмима, интернационализма који су у књижевни бурјатски језик (посебно у писаном облику) ушли у очување звучне структуре изворног језика. Заједно са новим речима у језик су ушли гласови в, ф, ц, ч, щ, к, који се не налазе у фонолошком систему бурјатској језика и представљају нешто ново у организацији речи, у норми компатабилности самогласника и сугласника. У анлауту су се користили гласови л,п,н који се нису користили на почетку првобитних речи. Сугласник п се на почетку многих речи заменио сугласником б, нпр. пуд/бүүд, пальто/больтоо .

Писменост[уреди]

Од краја 17. века, класично монголско писмо је коришћено за вођење евиденције и верску праксу. Језик од краја 17. до 19. века условно се назива књижевно-писаним старобурјатским језиком. Један од првих великих књижевних споменика — "Путне белешке" (1768) од Дамба-Даржа Заягийна.

У СССР-у 1926. године започет је организовани научни развој бурјатског латинизованог писања. Нацрт Бурјатове абецеде био је спреман 1929. године. Она је садржавала следеће слова: А а, Б б, Ц ц, ц ц, Д д, Е е, Ә ә, ɔ ɔ, Г г, И и, Ј ј, К к, Л л, М м, Н н, О о, p п, Р р, s с, s, Т т, У у, И и, з з, з з, h х, Ф ф, В в . Међутим, овај пројекат није одобрен. Фебруара 1930. одобрена је нова верзија латинизованог писма. Она садржи слова из стандардне латинице (осим h,q,x), диграфе ch, sh, zh, као и слово ө. У јануару 1931. године, званично је усвојена његова модификована верзија уједињена са другим алфабетом народа СССР-а.

Википедија на бурјатском језику[уреди]

Постоји део Википедије на језику Бурјата ("Википедија на бурјатском језику"). Од 12:10 (UTC) 11. септембра 2017. секција садржи чланке из 1987. године (укупан број страница је 7292. У њему је регистровано 8121 учесника, један од њих има статус администратора, 51 учесник је предузео било какву акцију у последњих 30 дана, а укупан број измена током постојања одсека је био 51.824 измене.

Дан бурјатског језика[уреди]

Догађаји посвећени прослави Дана бурјатског језика, започели су у Буратији. Дан бурјатској језика је републички празник основан 2006. године.

Референце[уреди]