Бурјатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Бурјатија
Республика Бурятия
Буряад Республика
Застава Бурјатије
Застава
Грб Бурјатије
Грб
Солнечный день на перевале.jpg
Држава Русија
Федерални округСибирски
Главни градУлан Уде
Површина351.300 km2
Становништво2014.
 — број ст.973.982
 — густина ст.2,77 ст./km2
Временска зонаIRKT (Шаблон:CET+8)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Buryatia02.png
Народна ношња бурјатских Сартула

Бурјатија, или званично Република Бурјатија (рус. Республика Бурятия, бурјатски Буряад Республика) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору југоисточног Сибира.

Главни град републике је град Улан Уде.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Републике произилази из имена титуларног народа Бурјата који је, након Руса (око 65%), други народ по бројности (са око 30%) у овој федералној јединици. Име Бурјата се први пут спомиње у „Тајној историји Монгола“ (око 1240. године) где се за Бурјате каже да су шумски народ.

Због описа оваквог стила живота, који се поредио са животом вука,[2] постоји хипотеза да порекло имена Бурјат потиче од хакаских речи бури -вук и ата -отац, што би овај народ описивало као „очеве вуковима“. Друге хипотезе у корену речи бури, проналазе значења: браћа, шикара, стидљив, сивило итд.

Географија[уреди | уреди извор]

Република се налази на подручју јужног дела Сибира дуж источне обале језера Бајкал. Има површину од 351.300 km². Има 981.238 становника. Руси чине 67,8% становништва, а Бурјати 27,8%. У потрази за благом, крзном и златом Руси су колонизовали Бурјатију у 17. веку. Језеро Бајкал је популарна туристичка дестинација. Преко 80% територије Бурјатије је планинско подручје. Бурјатска природна богатства укључују злато, цинк, волфрам и уранијум. Просечна годишња темпаратура је -1,6°C, а просечна јануарска -22°C

Становништво[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
1,041,119981,238972,021

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Конституция Российской Федерации . 
  2. ^ Цыдендамбаев Ц. Б. Бурятские исторические хроники и родословные. — Улан-Удэ, 1972

Спољашње везе[уреди | уреди извор]