Варјаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Варјаш
рум. Variaş
Насеље
RO
RO
Варјаш
Локација у Румунији
Coordinates: 46°1′0″N 20°56′59″E / 46.01667° СГШ; 20.94972° ИГД / 46.01667; 20.94972Координате: 46°1′0″N 20°56′59″E / 46.01667° СГШ; 20.94972° ИГД / 46.01667; 20.94972
Земља  Румунија
Округ Тимиш
Општина Варјаш
Надморска висина 87 m (285 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Тотално 6.054
Временска зона Источноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ) Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод 663171

Варјаш (рум. Variaş) је село и средиште истоимене општине Варјаш, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Варјаш се налази у источном, румунском Банату, између Темишвара и Арада. Село је у Поморишју. Село је удаљено око 30 km од Темишвара на север. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.

Историја[уреди]

Први писани помен места потиче из католичких списа 1333. године. Српски властелин Димитрије Овчаревић имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.[2] Српски становници са попом записани су у Катастигу манастира Пећке патријаршије 1660. и 1666. године. По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.[3] Митрополијски попис из 1865. године показује да у месту тада 1914 православних Срба, а Румуни се не помињу. То је на далеко цењена парохија прве класе. Између два пописа 1847. и 1867. године, примећује се опадање броја становника: са 2112 спао је на 1911 православних душа.

Године 1905. Варјаш је велика општина у Винганском срезу. Ту живи 4961 становник у 855 домова, а Немци су у већини. Срба има 1909 православних душа (или 38%) са 328 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и две народне школе. Место има добре комуникације са светом, поред ПТТ инфраструктуре има и жељезничку станицу.[4]

Дана 29. априла 1930. године избио је велики пожар у Варјашу, који се налази близи државне границе. У ватри је уништено 6 кућа и 12 зграда, а 15 породица је изгубило кров над главом. У гашењу су учествовали ватрогасци из осам околних места. Штета је била процењена на 10 милиона леја, јер је страдала велика количина жита.[5]

Српска православна црква у Варјашу[уреди]

Прву варјашку цркву предање помиње тек у другој половини 16. века, и то као плетеру, на око 300 м источно од садашње. Података о месним свештеницима има из 1660, затим 1666, а о цркви тек из 1758. године: посвећена Преносу моштију Светога Оца Николаја, била је од цигала, са двоја врата и шест прозора, покривена шиндром, патосана даском; имала је торањ од дрвета, а у унутрашњости - темпло од дасака и двадесетак икона. Приликом ушорења села порушена је та, махом већ дотрајала црква; место где се налазила обележено је пирамидом са крстом при врху, коју мештани зову Црквицом.[6]

Парохијско звање је основано 1768. године, и матичне књиге се воде у Варјашу од 1769. године. У месту је 1846. године било 2112 парохијана, а пароси су били Арсеније Николић и Павел Јоковић. Угарско министарство вероисповести и јавне наставе дотирало је 1870. године црквеној општини у Варјашу 250 ф. за куповину парохијског дома. Стари варјашки парох протојереј Павле Ивковић умро је децембра 1887. године са 84 године живота, у месту. Био је родом из Новог Сада, и после 16 година учитељевања у Футогу, Старој Паланци и Араду, био је у Варјашу рукоположен за свештеника. Био је варјашки парох 44 године и конзисторијални "приседник" (члан).[7] У Варјашу је 1898. године од стране епархије одређено да има две парохије, обе четврте платежне класе. Ивковићев колега, такође старац од 80 лета поп Захарије Стојановић 1899. године је обележио 52 године свештеничке службе. Јануара 1891. године расписан је стечај за пароха у другој варјашкој парохији. Септенбра исте године биран је нови капелан. Та црквена општина је сматрало се 1893. године, била једна од најбогатијих у темишварској епархији. Варјаш почетком 20. века има српску црквену општину, скупштина је редовна под председништвом Луке Лепојевог. Парохија је највише прве платежне класе, има парохијски дом и парохијску сесију која износи 30 кј. земље. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је од 17 кј. земље. Године 1907. у Варјашу је био свештеник Александар Грујић родом из Темишвара[8], који је још 1892. године био потврђен за капелана, када је дошао из Рудне. Грујић је 1909. године уплатио за Српски учитељски конвикт у Новом Сад, чланарину 100 круна.

Садашње црквено здање, једно од најпространијих међу српским православним црквама у Румунији, почело се градити 1823. године; црква је освећена 1827. године, посвећена празнику Летњем Светом Николи. Иконостас је рађен 1861—1862. године, од стране иконописца Николе Алексића. Сам темпло су резбарили чувена браћа Јанић, а позлатио златар Никола Дерешће. Солидно грађена, црква је добро одолевала времену. Грађевински радови у варјашкој цркви извођени су 1897. године, са одобрењем епархијских власти. Опсежнија оправка предузета је тек 1909. године: иконостас је очишћен, свод над солејом пресликан, лађа цркве поново молована; торањ је покварен и нов подигнут по нацрту архитекта Момчила Тапавице. Зграда је сада у добром стању, има споља облик лађе, унутра облик крста, лучну олтарску апсиду и високи торањ у наставку пронаоса. На западној фасади истављене су две спомен-плоче са именима Срба мештана погинулих у светским ратовима. У торњу постоје четири звона и сатни механизам.

Најстарија богослужбена књига је Четвороеванђеље штампано 1562. године у манастиру Мркшина Црква; остале су већином из 18. и 19. века.

Школа[уреди]

Основна школа у Варјашу је регистрована 1753. године. Купац једне књиге из Варјаша је 1824. године био Сима Милинковић учитељ.[9] Први званичан податак о српској народној школи је из 1846. године, када исту похађа 76 ученика, којима предаје учитељ Теодор Миладиновић. После подржављења народних школа 1877. године, она у Варјашу остаје по карактеру иста - српска вероисповедна. Због повећања броја ђака, којих по закону долази по 80 на једног учитеља, морао се повећавати број "школа" - односно разреда. То је водило варјашку општину до осиромашења. Постављен је 1866. године за варјашког учитеља Алекса Арновљановић. Завршио је четири разреда гимназије и Сомборску препарандију. Проглашен је за квалификованог учитеља у сеоској основној школи.[10] Септембра 1882. године била је постављена као привремена приправница учитељица Милана Кировић. Варјашки школски одбор је расписао јануара 1883. године стечај за слободна места учитеља и учитељице, са основном платом од 300 ф. годишње. У српској школи у Варјашу 1883. године као привремена учитељица и претплатник "Школског листа" постављена је Софија Новковић.[11] Те године је био расписан конкурс за једног учитеља у Варјашу, који није претходне године примљен. Постављен је онда приправник Коста Петровић као привремени. Новембра 1884. године издати су дотад привременим учитељима декрети. Године 1894-1898. у Варјашу је учитељ Коста Вујковић. Он је био перовођа месног Школског одбора 1897. и 1898. године када је расписан стечај за "новоустановљено" место учитеља. Понуђена основна плата износила је 300 ф. годишње. Епархијски школски савет је 1907. године, дозволио да се једно тражено учитељско место укине, а истовремено два нова места систематизују. Учитељско тело варјашко чинили су 1907. године учитељи: Петар Лекић родом из Баваништа (1900. добио декрет, био до пензионисања 1907.), Љубица Петковић родом из Панчева (ту је годину дана) и Јулијана Чабдарић учитељица и забавиља, родом из Сомбора (служи ту већједну годину. Забавиште тада похађа 76 малих ђака, редовну наставу прати 195 ученика, а у недељну школу иде 79 ученика старијег узраста. У туђе школе у месту одлази деветоро српске деце.[12] Четврта варјашка школа је припремана 1908. године за отварање. Учитељ варјашки је 1907. године постао Станимир Теодоровић, дошао на место учитељице Петковић. Теодоровић је остао у месту и након Првог светског рата и разграничења, где је и умро 1929. године. Када је 1918. године задесила велика глад Херцеговину, посредством православне цркве и хуманих друштава, слата су деца у Банат и размештана код имућних породица на опоравак. Једна група те деце је била распоређена у Варјашу, од којих једна девојчица од пет година Боса, дата је старом варјашком учитељу Тодоровићу, да се брине о њој. Није се знало одакле је и ко су јој били родитељи. Када је 1929. године старатељ иначе самац умро, остала је она без иког свог у Варјашу, који је тада већ остао у другој држави, Румунији. Наредне 1908. године уместо пензионисање учитељице Софије Вујичић, постављена је као привремена Зорка Шајковић. Српско православно забавиште помиње се 1912. године, а у њему ради забавиља удовица Милица Малеташки.

Као претплатник једне књиге јавља се у Варјашу 1870. године Пера Ивковић свршени правник, син пароха. Пет година касније, 1875. године претплатник новосадског листа "Глас народа" био је Јован Форовић из Варјаша. Тај земљепоседник варјашки Форовић је остао упамћен по томе што је 1864. године, бесплатно на својој лађи, низ Дунав преселио Матицу српску, из Пеште у Нови Сад. Био је до своје смрти 1901. године редован члан Матичин.[13] Српске читаоница у Варјашу се помиње као активна 1904. године.

Постојала је 1905. године "Варјашка Српска штедионица деоничарско друштво", на чијем челу су били: управитељ Младен Ћирићан, благајник Радован Бељин и књиговођа Станимир Милутиновић.[14]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Варјаш имало је 4.048 становника. Последњих деценија број становника стагнира.

Село је некада било вишенародно, што је и данас, али су некад малобројни Румуни постепено постали већина. Месни Срби су данас малобројнији неко некада. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 4.400 4.030 4.048
Срби 1.893 (43,0%) 737 (18,3%) 502 (12,4%)
Румуни 13 (0,2%) 2.489 (61,8%) 2.771 (68,5%)
Немци 2.370 (53,9%) 69 (1,7%) 34 (0,8%)
Мађари 112 (2,5%) 443 (11,0%) 379 (9,4%)
остали 12 (5,1%) 292 (7,2%) 362 (8,9%)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. "Време", Београд 6. јануар 1941. године
  3. Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године
  4. Мата Косовац, наведено дело
  5. "Време", Београд 1. мај 1930. године
  6. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  7. "Школски лист", Сомбор 1888. године
  8. Мата Косовац, наведено дело
  9. Вук Ст. Караџић: "Народне српске песме", Лајпциг 1823-1824. године
  10. "Школски лист", Сомбор 1866. године
  11. "Школски лист", Сомбор 1884. године
  12. Мата Косовац, наведено дело
  13. "Српски сион", Карловци 1901. године
  14. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Спољашње везе[уреди]