Манастир Пећка патријаршија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили период у историји СПЦ, када је седиште патријаршије било у манастиру Пећке патријаршије, погледајте чланак Пећка патријаршија.


Координате: 42° 39′ 40″ СГ Ш, 20° 15′ 56″ ИГД

Светска баштина Унеска
Средњовековни споменици на Косову и Метохији
Medieval Monuments in Kosovo
Назив на званичном списку светске баштине
Пећка патријаршија
Високи Дечани
Пећка патријаршија
Богородица Љевишка
Грачаница
Локација Застава Србије Србија
Тип културна
Критеријум ii, iii, iv
Референца 724.
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 2004. (28. седница)
Додатни упис 2006.
Угроженост 2006-

Манастир Пећка патријаршија је скуп цркава на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру. Пећка патријаршија је један од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Од свога постанка у 13. веку, Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве, већ и место где се чува значајна уметничка заоставштина. Овде се налази Споменик природе Шам-дуд стар око 750 година.

Манастирске храмови[уреди]

Подизање храмова[уреди]

Манастирске цркве

Храм посвећен Светим апостолима подигао је у трећој деценији 13. века архиепископ Арсеније I. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. године. Архиепископ Никодим (1321–1324) уз северну страну цркве Светих апостола подигао је храм Светог Димитрија, а архиепископ [[Данило II]] (1324–1337) је са јужне стране изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Светом Николи. Испред западних фасада храмова Светог Димитрија, Светих апостола и Свете Богородице Одигитрије подигао је и монументалну припрату у виду велелепног отвореног трема.

У време патријарха Макарија Соколовића елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава.

Живописање храмова[уреди]

Црква Светих апостола су украшавани и око 1300. године, затим око 1350, потом око 1375. године и у два наврата у 17. веку. Црква Светог Димитрија живописана је први пут у време патријарха Јоаникија, око 1345. године, а нови слој фресака осликао је Георгије Митрофановић око 16191620. године. Богородичина црква добила је фреске пре 1337. године, а припрата је осликавана у 14. и 16. веку, док је цркву Светог Николе 1673/1674. године живописао сликар Радул. Манастир се перманентно конзерваторски штити.

УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине 13. јула 2006.

Комплекс манастирских цркава је крајем новембра 2008. године офарбан у црвену боју, попут манастирске цркве у Жичи, што је изазвало бурне реакције у стручним круговима, како међу онима који тај чин осуђују, тако и међу онима који га оправдавају.

Манастир је до 2013. године чувао КФОР, а од тада косовска полиција.[1]

Мошти светог Јевстатија почивају под спудом у храму. Мошти патријарха српског Спиридона налазе се у цркви Светог Димитрија.

Галерија слика[уреди]

.

Документарни филм[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђурић В.Ј., Ћирковић С., & Кораћ В. (1990). Пећка патријаршија. Београд

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Напомена: Садржај ове странице или један део, написан је према опису споменика културе из Списка свих споменика, са званичног сајта: Интернет презентација САНУ-Споменици културе у Србији. Дозволу за коришћење података можете погледати овде.