Манастир Пећка патријаршија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манастир Пећка патријаршија
Patriarchate of Peć 09 2010 1.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Средњовековни споменици на Косову
Место Пећ, Општина Пећ, Србија Уреди на Википодацима
Координате 42°39′40″ СГШ; 20°15′56″ ИГД / 42.661161° СГШ; 20.265619° ИГД / 42.661161; 20.265619
Критеријум културна: ii, iii, iv
Референца 724.
Упис 2004. (28. седница)
Додатни упис 2006.
Угроженост 2006-

Манастир Пећка патријаршија је скуп цркава на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру. Пећка патријаршија је један од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Од свога постанка у 13. веку, Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве, већ и место где се чува значајна уметничка заоставштина. Овде се налази Споменик природе Шам-дуд стар око 750 година.

Манастирске храмови[уреди]

Подизање храмова[уреди]

Манастирске цркве

Храм посвећен Светим апостолима подигао је у трећој деценији 13. века архиепископ Арсеније I. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. године. Архиепископ Никодим (1321–1324) уз северну страну цркве Светих апостола подигао је храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Светом Николи. Испред западних фасада храмова Светог Димитрија, Светих апостола и Свете Богородице Одигитрије подигао је и монументалну припрату у виду велелепног отвореног трема.

У време патријарха Макарија Соколовића елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава.

Живописање храмова[уреди]

Пећка патријаршија пре реконструкције
Црква св. Николе која се ослања на Богородичину цркву током реконструкције

Црква Светих апостола су украшавани и око 1300. године, затим око 1350, потом око 1375. године и у два наврата у 17. веку. Црква Светог Димитрија живописана је први пут у време патријарха Јоаникија, око 1345. године, а нови слој фресака осликао је Георгије Митрофановић око 16191620. године. Богородичина црква добила је фреске пре 1337. године, а припрата је осликавана у 14. и 16. веку, док је цркву Светог Николе 1673/1674. године живописао сликар Радул. Манастир се перманентно конзерваторски штити.

УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине 13. јула 2006.

Комплекс манастирских цркава је крајем новембра 2008. године офарбан у црвену боју, попут манастирске цркве у Жичи, што је изазвало бурне реакције у стручним круговима, како међу онима који тај чин осуђују, тако и међу онима који га оправдавају.

Манастир је до 2013. године чувао КФОР, а од тада косовска полиција.[1]

Мошти светог Јевстатија почивају под спудом у храму. Мошти патријарха српског Спиридона налазе се у цркви Светог Димитрија.

Летопис[уреди]

Српску књигу "Плач Старе Србије" набавили су 1864. године у Пећи, читаоци из манастира. Били су то: архимандрит Хрисјант, јеромонах Хаџи Рафаил, јеромонах Мелентије, јеромонах Кирил, монахиња Катарина, Ива Туфекџија епитроп манастирски и поп Стефан "Призренац - таксидиот Св. Патријаршије".[2]

Занимљивости[уреди]

Михо Милишић, аустријски конзул, објавио je 1779. године књигу Хорографија Пећке патријаршије.

Унутрашњост цркве св. Николе и Богородичине цркве[уреди]

.

Документарни филм[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Српске светиње на КиМ страхују од чувара („Вечерње новости“, 28. август 2013)
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ Пећка патријаршија - први део на сајту Јутјуб, Званични канал РТС-а.
  4. ^ Пећка патријаршија - други део на сајту Јутјуб, Званични канал РТС-а.
  5. ^ Пећка патријаршија - трећи део на сајту Јутјуб, Званични канал РТС-а.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.