Вања Булић
| Вања Булић | |
|---|---|
 Вања Булић, 2008. године | |
| Датум рођења | 17. јул 1947. |
| Место рођења | Куманово,  НР Македонија,  ФНР Југославија |
| Држављанство | српско |
| Националност | Србин |
| Занимање | новинар, књижевник, ТВ водитељ |
| Језик стварања | српски |
| Најважнија дела | Како сам гајио близанце Тунел – лепа села лепо горе Ратна срећа Задах белог |
Вања Булић (Куманово, 17. јул 1947) српски је новинар, књижевник и ТВ водитељ.[1] Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази његова Збирка.
Биографија[уреди | уреди извор]
Вања Булић, од оца Душана[2] и мајке Босиљке, рођен је 17. јула[3] 1947. године у Куманову а од 1952. године живи у Београду. У младости је био члан рок састава „Сидра” и играо одбојку у „Радничком”.
Био је сценариста три ТВ серије: „Југовићи” (РТС, 1988), „Друго стање” (БК телевизија, 2006) и „Јавља ми се из дубине душе” (ТВ Кошава, 2007) Косценариста је филма Лепа села лепо горе и сценариста филма „Друго стање”. Радио је дуго година и као уредник „Дуге”.
Похађао је Девету београдску гимназију. Студирао је новинарство на Факултету политичких наука у Београду.[4] Има три сина Душана, Ивана и Огњена и унука Тодора. [5]
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Рад Удружења „Адлигат” подржавао је и пре формирања, од 2008. године, а Збирка Вање Булића формирана је 2014. године и садржи велики број његових књига са посветама, као и књига које су њему поклањане са посветама значајних књижевника.[6]
Водио је „Бисере” на БК телевизији, телевизији Кошава и ОБН телевизији. Тренутно води емисију „После ручка” на Хепи телевизији.
Објављене књиге[уреди | уреди извор]
- Како сам гајио близанце
- Тунел – лепа села лепо горе
- Ратна срећа
- Задах белог
- Вреле усне
- Парада страсти
- Друго стање
- Око отока
- Шоле
- Мушкарац у извесним годинама
- Сто бисера
- Симеонов печат
- Јованово завештање
- Досије Богородица
- Теслина пошиљка
- Виза за небо
- Душанова клетва
- Теодорин прстен
- Савин осветник [7]
Галерија[уреди | уреди извор]
Булић у Пироту, 2018. године
Булић у Пироту, 2018. године
Булић у Пироту, 2018. године
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лагуна. „Пословна биографија”. Приступљено 10. 2. 2013.
- ^ Прича о једној фотографији („Политика“, 24. мај 2015)
- ^ Vanja Bulić („Vino.rs“, 1. април 2022)
- ^ „Fakultet političkih nauka”. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Vanja Bulić postao deda | Scena | Novosti.rs
- ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
- ^ „Savin osvetnik - Vanja Bulić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум
|archive-url=захтева|archive-date=(помоћ). Приступљено 2020-08-01.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Вања Булић на сајту IMDb (језик: енглески)
