Милутин Шошкић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Шошкић
Milutin Šoškić.jpg
Шошкић као тренер голмана Сједињених Држава
Лични подаци
Пуно име Милутин Шошкић
Надимак Шоле, Мајк (енгл. Mike)
Датум рођења (1937-12-31)31. децембар 1937.(81 год.)
Место рођења Јабланица код Пећи,
 Краљевина Југославија
Позиција голман
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1955-1966
1966-1971
Партизан
Келн
177 (1)
65 (0)
Репрезентативна каријера
1959-1966 Застава Југославије Југославија 50 (0)
Тренерска каријера
1972-1977
1977
1979-1990
1993-2006
ОФК Београд
Кикинда
Партизан (помоћни)
САД (тренер голмана)
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска Југославија

Милутин Шошкић (Јабланица, Пећ, 31. децембар 1937) је бивши фудбалски голман и тренер.

Биографија[уреди]

Рођен је у метохијском селу Јабланица код Пећи, од оца Јеремије, краљевског официра и мајке Радунке, као четврто дете у породици. Родоначелник породице Шошкић, води порекло из Братоножића, почетком 18. века преселио се у Улотину, а један огранак породице је касније отишао да живи у Јабланицу. Одрастао је у патријахалној породици. Други светски рат провео је у избеглиштву у Пећкој патријаршији.[1]

Играчка каријера[уреди]

Фудбал је почео тренирати са 11 година у Црвеној звезди, у којој је играо око пола године, али је због ситног неспоразума са домаћином стадиона[2], одлучио да каријеру настави у Партизану где је и провео већи део своје каријере.[3]

Ускоро је Шошкић постао омладински репрезентативац Југославије, капитен и најбољи појединац Партизановог јуниорског тима који је освојио две титуле првака државе. Убрзо је постао и стандардни првотимац „црно-белих“, за које је одиграо укупно 387 утакмица током каријере[3].

Добрим играма у Партизану је постао и репрезентативни голман. На голу репрезентације је наследио Владимира Беару. За репрезентацију Југославије је укупно одиграо 50 утакмица.[3][2]

Прво велико такмичење Шошкића са репрезентацијом је било Европско првенство 1960. на коме је освојена сребрна медаља након победе у полуфиналу над домаћином Француском од 5:4 и пораза од Совјетског Савеза у финалу са 2:1 након продужетака.

Те исте године Шошкић је са репрезентацијом освојио златну медаљу на Олимпијским играма у Риму. У финалу је побеђена Данска са 3:1.[4]

На Светском првенству 1962. у Чилеу Југославија је освојила четврто место након пораза од Чехословачке 3:1 у полуфиналу и Чилеа 1:0 у утакмици за треће место.

Шошкић је доживео велико признање када је позван у „тим света“ на утакмицу Енглеска- Остатак света која се играла на "Вемблију“ 1965. Тако се нашао међу најбољим фудбалерима тог времена.[4]

Куп шампиона са Партизаном[уреди]

Милутин Шошкић 1966.

Шездесетих година „Партизанове бебе“ су до те мере биле надмоћне у првенству да су у пет сезона четири пута били шампиони, од тога три пута заредом.

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу европских шампиона. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена укупним скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1, у Београду је било 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у реваншу) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[5]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2 : 1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол у 70. минуту 70'
Фернандо Серена Гол у 76. минуту 76'
(Репортажа) Васовић Гол у 55. минуту 55'

ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

Одлазак у иностранство[уреди]

Када су се стекли услови за одлазак у иностранство Шошкић је одлучио да прихвати понуду западноњемачког Келна. У новом клубу је имао статус првог голмана и добре финансијске услове. Добрим играма је стекао поштовање саиграча и навијача. Међутим, ускоро је уследио тежак лом ноге који је проузроковао дугу паузу и угрозио наставак каријере. Шошкић се ипак вратио активном игрању фудбала, али га је нови лом ноге коначно приморао да прекине каријеру.[3]

Тренерска каријера[уреди]

По завршетку играчке каријере је завршио вишу тренерску школу. Након тога је постао тренер ОФК Београда у ком је остао 5 година.[4] Потом је преузео Кикинду коју је водио у Другој савезној лиги. Затим се вратио у Партизан да буде један од помоћних тренера. Радио је заједно са Милутиновићем и Бјековићем. У то вријеме Партизан је имао неколико квалитетних голмана као што су: Фахрудин Омеровић, Ранко Стојић и Раде Залад.

Након што је Бора Милутиновић 1993. постао селектор репрезентације Сједињених Држава поставио је Шошкића за тренера голмана. На тој функцији је Шошкић остао и након одласка Милутиновића све до 2006. За то време Американци су учествовали на четири Светска првенства и имали неколико квалитетних голмана као што су: Бред Фридел, Кејси Келер и Тим Хауард.

Референце[уреди]

  1. ^ „Милутин Шошкић, наопако дете”. zurnal.rs. Спортски Журнал. 15. 4. 2012. Приступљено 14. 10. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Милутин Шошкић: За све сам захвалан фудбалу”. pravda.rs. Правда. 1. 6. 2012. Приступљено 14. 10. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Легенде: Милутин Шошикић”. sport.blic.rs. Спорт - Блиц. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013. Приступљено 14. 10. 2013. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Репрезентативци: Шошкић Милутин”. reprezentacija.rs. Репрезентација. Приступљено 30. 10. 2013. 
  5. ^ Champions' Cup 1965-66, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]