Велика награда Италије
| |
| Национални аутодром Монца | |
|---|---|
| Подаци о стази | |
| Број одржаних трка | {{{број_одржаних_трка}}} |
| Прва трка | {{{прва_трка}}} |
| Највише победа (возач) | {{{највише_победа_возач}}} |
| Највише победа (тим) | {{{највише_победа_тим}}} |
| Дужина круга | 5,793 км |
| Дужина трке | 306,720 км |
| Рекорд круга | 1:21.046  Рубенс Барикело
|
| Број кругова | 53 |
| Последња трка (2021) | |
| Пол позиција | |
| |
| Подијум | |
| |
| Најбржи круг | |
| |
Велика награда Италије (Gran Premio d'Italia) је једна од најстаријих ауто-мото трка. У оквиру шампионата формуле 1 трка се возила сваке сезоне од почетка ФИА шампионата 1950. године.
У сезони 2014. ВН Италије се возила на чувеној стази Монца. Луис Хамилтон је у суботу освојио пол позицију, коју је дан касније претворио у победу.
Историја[уреди | уреди извор]
Прва ВН Италије је одржана 1921. године. Ипак, трка се традиционално везује за стазу Autodromo Nazionale Monza која је изграђена 1922. године, и од тада се на њој одиграла већина трка за ВН Италије.
ВН Италије је била једна од трка у првој сезони ФИА такмичења формула 1, године 1950. и на програму је била свих година након тога. Такву традицију има још једино ВН Британије.
Победници трка[уреди | уреди извор]
Највише победа има
Михаел Шумахер, 5 победа
Луис Хамилтон, 5 победа
Још 21 возач је тријумфовао више од једном на ВН Италије. То су:
Нелсон Пике, 4 победе
Тацио Нуволари, 3 победе *- Алберто Аскари, 3 победе *
Хуан Мануел Фанђо, 3 победе- Стирлинг Мос, 3 победе
Рони Петерсон, 3 победе
Ален Прост, 3 победе- Рубенс Барикело, 3 победе
- Себастијан Фетел, 3 победе
- Луиђи Фађиоли, 2 победе *
Рудолф Караћиола, 2 победе *
Фил Хил, 2 победе- Џон Сартис, 2 победе
- Џеки Стјуарт, 2 победе
Клај Регациони, 2 победе
Ники Лауда, 2 победе- Аиртон Сена, 2 победе
- Дејмон Хил, 2 победе
Хуан Пабло Монтоја, 2 победе и
Фернандо Алонсо, 2 победе
* У списку су и возачи који су остваривали победе и пре ФИА шампионата.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- http://www.italiangp.it Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2019)