Мако
Мако мађ. Makó | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Чонград |
Срез | Маковски срез |
Становништво | |
Становништво | |
— | 25.619 |
— густина | 111,76 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 12′ 54″ С; 20° 28′ 42″ И / 46.21487° С; 20.47835° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 229,23 km2 |
Поштански број | 6900 |
Позивни број | 62 |
Веб-сајт | |
www.mako.hu |
Мако (мађ. Makó, рум. Macǎu) је град у југоисточном делу Мађарске, у оквиру Чонградске жупаније. Град је близу румунске и недалеко од српске границе.
Географија
[уреди | уреди извор]Мако се налази у источном делу Панонске низије. Развио се уз реку Муреш. Град се налази у делу Мађарске са највишом осунчаношћу током године. Површина градског атара је 229,23 km².
У близини града налази се национални парк Караш—Марош.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Град је добио име по бану Мако, који је био властелин на овом простору током 13. века. По доласку власти Хабзбурговаца на ове просторе крајем 17. века Мако постаје центар протенстантског покрета у овом делу тадашње Краљевине Мађарске. Током прве половине 18. века био у оквиру Поморишја, насељеног махом Србима. После развојачења Поморишја, током друге половине 18. и 19. века Мако је био седиште некадашње жупаније Чанад (мађ. Csanád). Током овог периода у граду се насељава значајна популација Јевреја и граде се две синагоге. Развој ове заједнице у граду прекинуло је страдање у Другом светском рату.
У вароши Маку у Чанадској жупанији, живело је 1905. године 21 православни Србин.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Мако је познат по пољопривреди и прехрамбеној индустрији. У пољопривреди се посебно истиче производња лука, по којој је град познат и ван граница земље, а која датира још од 16. века. После Другог светског рата започело је искоришћавање нафтних потенцијала у околини, а данас се истражују могућности за природни гас. Област Макоа је најбогатија овим ресурсима у земљи. Током периода транзиције град је имао много потешкоћа за високом незапосленошћу, а данас покушава искористити свој положај као „Капија Европске уније за југоисточну Европу".[1]
Град је и бањски центар, будући да је лековито блато из реке Мориш искоришћено за отварање бањског комплекса 1961. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 22.546 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
27.529 | 25.802 | 23.683 | 22.546 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Мијеркуреја Чук
- Ада
- Martinsicuro
- Лебау
- Јасло
- Жељезовце
- Atça
- Kiryat Yam
- Радомско
- Синјанг
- Велики Семиклуш
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска кућа Макоа
-
Градска римокатоличка црква
-
Ново здање Културног центра Макоа
-
Здање суда
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Mako banja”. Putovanje. Архивирано из оригинала 29. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.