Вибрато

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Vibrato[уреди]

Vibrato (Italijanski, particip prošli od "vibrare", što znači "vibrirati") je muzički efekat/tehnika vokalne i instrumentalne muzike. Sastoji se od stalne, pulsirajuće promene stepena. Koristi se za dodavanje izraza u vokalnu ili instrumentalnu muziku. Obično se karakteriše u smislu sledećih faktora: brzina vibriranja (koliko brzo ton ide gore-dole), raspon tona i modulacija inteziteta.

Vibrato i Tremolo[уреди]

Iako se vibrato i tremolo primenjuju naizmenično, definišu se kao zasebni efekti. Vibrato je u muzičkom tonskom zapisu označen kao neprekidna periodična varijacija obima frekvencije sa naglaskom na određenu notu, dok je tremolo prekidna varijacija amplitude tona.

Vibrato u voklanom izvođenju[уреди]

Sam ljudski glas je prirodni vibrato, koji se može uvežbati ili može doći spontano. Sastoji se od vokalnog formanta i periodične promene frekvencije i amplitude trenja glasnih žica. Tehnička primena vibrata nije još u potpunosti objašnjena jer se smatra da vibrato izvodi mišić u grkljanu ili pak da je on posledica pevanja iz dijafragme koja takođe izvodi lep vibrato.

Vibrato koji je nastao usled rada mičića u grkljanu vibrira na frekvenciji od 6.5 do 8 Hz, dok vibrato koji je nastao iz dijafragme vibrira na frekvenciji manjoj od 5 Hz.

Prema rečima nemačkog muzikologa Peter-Michael Fischer-a, kombinacija ova dva vibrata je relativno stabilna u najlepšim glasovima.

'"This combination is relatively stable in the most beautiful voices. An important feature is that the partial functions can appear during the song as "accents": In the context of the presentation expressive wave dominates respirativa, lyrical character, but in an accelerated, or glottis wave, hard feature heroic, but in a slow way."'

                                          - Peter-Michael Fischer

Vibrato u instrumentalnom izvođenju[уреди]

Vibrato se uz manje promene javlja u instrumentalnoj muzici, pogotovo na duvačkim i žičanim instrumentima gde se namerno javlja kao stilska figura.

Za razliku od nekih ne vibrirajućih zvkova, poput zvona, vibrato se opravdano smatra živim zvukom. Zbog toga se naročito koristi u klasičnoj muzici.

Takođe se pojavljuje i u:

Zvučni primeri[уреди]

  • Vibrato, Zvučna frekvencija 500 Hz - Modulacija frekvencije 50 Hz - Frekvencija vibrata 6 Hz
  • Tremolo, Zvučna frekvencija 500 Hz - Modulacija amplitude 6 Hz
  • Tremolo sa dodatkom udaraca, Zvučne frekvencije 500 i 506 Hz - Frekvencija udarca 6 Hz

Vidi još[уреди]