Видосава Николић Стојанчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Др Видосава Николић Стојанчевић
Лични подаци
Пуно имеВидосава Николић Стојанчевић
Датум рођења(1924-07-06)6. јул 1924.
Место рођењаАранђеловац, Краљевина СХС
Датум смрти18. јул 1998.(1998-07-18) (74 год.)
Место смртиБеоград,  СР Југославија
Научни рад
Пољеетнологија
ИнституцијаЕтнографски институт САНУ (до 1989)

Видосава Николић Стојанчевић (Аранђеловац, 6. јул 1924Београд, 18. јул 1998) била је српска етнолошкиња. Докторирала је на Филозофском факултету у Београду, на групи за етнологију и постала прва жена доктор етнологије у Србији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Видосава је рођена у Аранђеловцу 6. јула 1924. године. Неколико разреда основне школе завршила је у Босни и Херцеговини. Основно образовање добила је у Јајцу и Добрљину, а затим и у другим местима у зависности од службовања својих родитеља. На крају гимназије је матурирала у Београду, у Другој женској гимназији. Уписала се на Филозофски факултет, на групу за етнологију, а као одличан студент и државни стипендиста рано је била упућена на теренски рад. Пошто на групи за етнологију није било пуно студената, и више пута годишње је ишла на терен или екскурзије. Била је заинтересована за околину Дечана, Средачку и Сиринићку жупу.[1] Након учешћа у екипном истраживању подручја Трнова и Тузле у организацији Научног друштва Босне и Херцеговине развила је афинитете ка истраживању различитих историјских чињеница. Дипломирала је 1950. године и започела каријеру у Етнографском институту САНУ. Маја месеца 1964. године одбранила је докторску дисертацију Врањско Поморавље - етнолошка испитивања и тако постала прва жена доктор етнологије у Србији.[2] Радила је од 1950. до 1989. године у звањима од асистента до научног савјетника у Етнолошком институту након чега се пензионисала.

Каријера[уреди | уреди извор]

Својим радом оставила је траг у српској историјској науци и демографији. У својим истраживањима пратила је развој социјалних и културних установа кроз прошле и садашње векове, испитивања развоја и миграција становништва, одређених средина, еволуцију градова.

Објавила је шест књига и 140 краћих радова, а велики број тих радова односи се на теме и мотиве који нису чисто етнолошки. Многи њени радови засновани су на претраживању по архивској грађи.[1]

У многотомној књизи Историја Београда представила је своја истраживања етничког састава становништва у периоду 1815—1830, као и етничке односе од 1830. до 1867. године. Слична издања објавила је за средине попут Ниша, Врања и Ваљева, те већини градова Источне Србије и дијела Косова. Године 1964. објавила је рад докторске дисертације - Враљско Поморавље - етнолошка истраживања.

На научном скупу у Сарајеву 1978. представила је рад о истраживању последица устанка и окупације 1875—1878. и избеглицама са подручја Босне и Херцеговине у то време. Сви њени радови везани за историју Босне и Херцеговине односе се на развој становништва, урбаних насеља и здравствене прилике.

Њени бројни радови о миграцији становништва прије и послије Берлинског конгреса спадају у литературу без које је немогуће реконструисати исељавање муслиманског становништва из Ужица након 1867, као и пораст избјегличких колонија у вријеме устанка 1875—1878.

У истраживачком раду Видосаве Николић Стојанчевић нашла се и историја медицине у Србији. Велики дио својих краћих радова из ове области објавила је у часопису Acta historica medicinaw, pharmaciae, veterinae[3], који је издавало „Научно друштво за историју здравствене културе Југославије” од 1961. do 1990. У Етнографском институту САНУ радила је од 1950. до 1989. године у звањима од асистента до научног савјетника након чега је окончала свој радни век.

Њен супруг био је академик Владимир Стојанчевић.

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Тихомир Р. Ђорђевић и метода историјске етнологије, без године COBISS.SR 45539343
  • Прилог проучавању обичаја славе ("фесте") код католичких Шиптара у околини Пећи (Метохија), 1957. COBISS.SR 135934215
  • Наша народна песма социјалистичке изградње у првој петолетки, 1960.
  • Шиптарска народна ношња у околини Пећи (Метохија), 1960. COBISS.SR 141353223
  • Природа у веровањима и обичајима у Сретечкој жупи, 1961. COBISS.SR 142438663
  • Дрвар у нашој народној револуционарној песми, 1962.
  • Радништво и сељаштво у нашој народној песми револуције и изградње, 1962. COBISS.SR 55796236
  • Вук Караџић о Лесковцу и Врању, 1963.
  • Врањско поморавље - етнолошка испитивања: докторска дисертација, 1964. COBISS.SR 24237327
  • Врањске народне песме о ослобођењу и револуцији, 1964.
  • Врањско поморавље : етнолошка испитивања, 1974.
  • Архаичне установе и појаве друштвеног обичајног живота у Врањском поморављу, 1967. COBISS.SR 46124559
  • Обреди на воведување (иницијација) во свадбените обичаи кај Србите, Македонците и косовско-метохиските Албанци = Лес ритес де л'инитиатион данс лес цéрéмониес де ноце цхес лес Сербес, лес Мацéдониенс ет лес Албанаис де Косово, 1972.
  • Етнолошке компоненте књижевног стваралаштва Иве Андрића, 1975.
  • Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника, 1975.
  • Лесковац и ослобођени предели Србије 1877-1878. године : етничке, демографске, социјално-економске и културне прилике, 1975.
  • Вук Караџић о сродству, породици и браку у нашем народу, 1978.
  • Народ и крајеви јужне Србије у делима Вељка Петровића, 1985.
  • Породица у систему традиционалних и савремених установа у друштвено-обичајном животу Рађеваца, 1989. COBISS.SR 7266050
  • Етнолошка проучавања Срба у Метохији, 2003.
  • Друштвени живот и обичаји у Призрену : етнолошка испитивања, 2009, приредио Владимир Стојанчевић, COBISS.SR 156243212

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Феномен етноса у делима српских писаца кроз научни опус етнолога др Видосаве Стојанчевић. Пожаревац: Историјски архив. 2008. стр. 231—245. 
  2. ^ Николић, Видосава (1964). Врањско поморавље - етнолошка испитивања: докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет. 
  3. ^ „Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2019-05-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]