Википедија:Википројекат (Не)Позната Србија – Крагујевац

Википројекат (Не)Позната Србија замишљен је тако да се кроз његову реализацију истраже неке чињенице о Србији које би требало да су познате — а нису.

Ове године изабрали смо Крагујевац. Инспирација нам је била Ботаничка башта Крагујевац. У Крагујевцу постоји ботаничка башта највећа на Балкану, као и највећи акваријум слатководних риба у региону, о којима шира јавност у Србији не зна ништа или зна мало, па бисмо кроз овај пројекат желели да представимо ове ресурсе, са посебним нагласком на фотографијама којих на Википедији нема уопште, а у другим изворима мало (за Башту) или готово нема (за Акваријум). Пишући о ботаничкој башти „Јевремовац“ приметили смо да се у свим медијима понавља једна иста реченица – „Јевремовац“ је прва и једина ботаничка башта у Србији, што није тачно још од 1997 године...

Осим чланцима о ове две институције, Википедија на српском језику биће овим пројектом обогаћена и недостајућим или штурим чланцима о биљним врстама које се у Башти узгајају, као и о врстама риба које се могу видети у Акваријуму. Успут ће бити истражене и друге значајне теме о Крагујевцу које недостају, па ће и о њима бити написани чланци и што је још важније, поставиће се на Оставу недостајуће фотографије у слободном приступу.

Реализатори пројекта су Милица Буха (Корисник:BuhaM) и Миомир Магдевски (Корисник:Miomir Magdevski).

Зашто (Не)позната Србија[уреди | уреди извор]

У популарним текстовима новинари се у великој мери ослањају на податке које нађу на Википедији, али не само новинари. Кроз различите пројекте писала сам чланке повезане једном темом и дешавало се да је, после њиховог појављивања на Википедији уследила реакција јавности, можда баш као резултат ових чланака:

Податак да је „Јевремовац” једина ботаничка башта у Србији наведен је чак и у Одлуци о утврђивању Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду за споменик културе из 2007. (иако крагујевачка ботаничка башта постоји од 1997), дакле 10 година пре доношења ове одлуке. У оквиру пројекта Вики Сениор написан је чланак Ботаничка башта Крагујевац, а на ову грешку одмах је указано уредништву студентског он-лајн часописа „Симбиоза“ и они су је исправили.^[1]

Глумачка династија Поповић – пишући 2017. године, у оквиру пројекта Вики Библиотекар, биографије српских глумаца с краја 19. и почетка 20. века уочила сам да многи од њих потичу или имају везе са породицом свештеника Луке Поповића из Врањева, па сам их све повезала овим једним чланком (написан септембра 2017). Половином 2018. у Српском народном позоришту организована је изложба „Поповићи – Позоришна династија (1808-1949)”.^[2]

Црквена порта у Вранићу – током 2018. године кроз пројекат Београдски библиотекари о Београду обрађивани споменици културе у Београду. Међу њима је била и Црква брвнара у Вранићу, за коју смо током реализације пројекта установили да се у постојећем чланку (и на сајту САНУ) налази слика сасвим другачијег објекта, као и да текст чланка преноси застареле податке. У оквиру пројекта смо обишли и фотографисали ову цркву, али и друге објекте који се око ње налазе и ажурирали податке. Наша активност одвијала се у пролеће 2018. а почетком јула исте године испред Павиљона „Цвијета Зузорић“ организована је изложба „Црквена порта у Вранићу”.^[3] После изложбе написан је и сам чланак, који обухвата све објекте.

Активности у оквиру пројекта[уреди | уреди извор]

Јануар – април:[уреди | уреди извор]

Претраживање недостајућих тема о самом Крагујевцу ради прикупљања недостајућих података и фотографија
Успостављање контакта

Писање првих чланака

Превод чланака о Башти и Акваријуму на енглески, уколико се нађе довољно онлајн извора на енглеском

Мај:[уреди | уреди извор]

Одлазак у Крагујевац, обилазак Ботаничке баште и Акваријума, обилазак града, прикупљање информација и фотографија.

Јун – децембар:[уреди | уреди извор]

Писање чланака.
Обрада и постављање фотографија на Викимедијину оставу.
Постављање фотографија у написане, допуњене и већ постојеће чланке за које су прикупљене фотографије релевантне.