Литофити

С Википедије, слободне енциклопедије
Биљка месождерка из рода врчоноша (Nepenthes sp.) расте као литофит на архипелагу Раџа Ампат на Новој Гвинеји

Литофити или петрофити (лат. lithophyta или petrophyta; litus=морска обала, приморје,[1] petra=стена, хрид[2]) су група биљака које су прилагођене животу на површини камења и стена или испод површине, у стени.[3] Могу се класификовати као:

  • епилити, они који расту на површини и
  • ендолити, они који расту у пукотинама стена,[4] а називају се још и хазмофити.[5]

Литофити се такође могу класификовати и као:

  • типични, они који расту искључиво на стенама и
  • факултативни, они који могу расти делимично на стени и на другом супстрату истовремено.[6]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Литофити који расту на копну хране се хранљивим материјама из кишнице и оближњих распадајућих биљака, укључујући сопствено мртво ткиво. Хазмофити лакше добијају хранљиве материје јер расту у пукотинама стена, где се накупља земља или органска материја. За већину литофита, азот је доступан само кроз интеракцију са атмосфером, а најдоступнији облик азота у атмосфери је гасовито стање амонијака.[7] Да би могли ефикасно да апсорбују оно мало хранљивих материја доступних на стенама или стеновитим подлогама, Литофити су развили одређене адаптације. Поседују мањи број коренских длака и већи пречник корена у поређењу са другим биљним врстама. Да би повећале ефикасност упијања хранљивих материја литофитне биљке користе микоризу, симбиотску везу биљака и гљива, што им омогућава повећан унос хранљивих материја и воде.[6]

Литофити на старим зидовима[уреди | уреди извор]

Cymbalaria muralis један је од најпознатијих становника старих зидова. Може се видети и на калемегданским зидинама

Зидови и друге камене грађевине могу бити насељене биљкама на сличан начин као и литице. Ове природне формације су неуобичајене, посебно у низијама, па су зидови важни за одржање оваквих биљака. Неке од ових биљака чак имају и „зид“ као део њиховог народног или научног назива. Тако се, на пример, шебој на енглеском језику зове wallflower - зидни цвет (енг. wall=зид, flower=цвет), а Cymbalaria muralis (лат. muralis=зидни[8]) је добро познати становник многих градских зидина. Ово указује на давно успостављену везу и прилагођавање оваквих биљака вештачким структурама урбаних средина.[9]

Табла Националног фонда (британска национална организација за заштиту културног и природног наслеђа) на зиду Бунара жеља у Вагонерс Вилсу у знак сећања на композицију песму „Цвет у испуцаном зиду“

Тенисонова песма инспирисана литофитима[уреди | уреди извор]

Године 1863. енглески песник Алфред Тенисон је написао кратку и садржајну песму метафизичког садржаја Flower in the Crannied Wall (Цвет у испуцаном зиду) пошто је посматрао једну такву биљку која је расла из зида „Бунара жеља“ у данас заштићеном резервату Waggoners Wells у Хемпширу.[10]

Вегетација на зидовима је званично део енглеског наслеђа и као таква законом заштићена.[9]

Flower in the crannied wall,
I pluck you out of the crannies,
I hold you here, root and all, in my hand,
Little flower—but if I could understand
What you are, root and all, and all in all,
I should know what God and man is.[11]

Примери[уреди | уреди извор]

Примери литофита могу се наћи међу орхидејама, бромелијама, као и многим папратима, алгама и јетрењачама. Литофити се такође могу пронаћи у многим другим породицама биљака, какве су љиљани, амарилиси, бегоније, козокрвнице, жедњаци, бибери и селагинеле.[12]

Биљке месождерке[уреди | уреди извор]

Пошто су литофитима или хазмофитима хранљиве материје тешко доступне, многе врсте биљака месождерки могу се посматрати као унапред прилагођене животу на стенама. Конзумирањем плена, ове биљке могу прикупити више хранљивих материја него литофити који нису месождери.[13]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Žepić 1989, стр. 149
  2. ^ Žepić 1989, стр. 194
  3. ^ „litofiti”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 28. 2. 2024. 
  4. ^ Christy, Arun; Thomas, Binu (26. 6. 2020). „Phytodiversity of Chasmophytic Habitats at Olichuchattam Waterfalls, Kerala, India”. Journal of Threatened Taxa. 12 (9): 16099—16109. 
  5. ^ „biljke”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 28. 2. 2024. 
  6. ^ а б Muthukumar, Thangavelu; Chinnathambi, Marimuthu; Priyadharsini, Perumalsamy (11. 7. 2016). „Root fungal associations in some non-orchidaceous vascular lithophytes”. Acta Botanica Brasilica (на језику: енглески). 30 (3): 407—421. doi:10.1590/0102-33062016abb0074 Слободан приступ. Приступљено 2021-06-04. 
  7. ^ Tozer, W.C.; Hackell, D.; Miers, D.B.; Silvester, W.B. (2005). „Extreme Isotopic Depletion of Nitrogen in New Zealand Lithophytes and Epiphytes; the Result of Diffusive Uptake of Atmospheric Ammonia?”. Oecologia. 144: 628—635. 
  8. ^ Žepić 1989, стр. 163
  9. ^ а б English Heritage Landscape Advice Note: Vegetation on Walls https://www.english-heritage.org.uk/siteassets/home/learn/conservation/gardens-and-landscapes/lan_-_vegetation_on_walls.pdf Retrieved at 14.55 on Thursday 21/7/22
  10. ^ Fiske, John (1899). Through Nature to God (на језику: енглески). Houghton, Mifflin. 
  11. ^ Poems of Alfred Lord Tennyson. Eugene Parsons (Introduction). New York: Thomas Y. Crowell Company, 1900.
  12. ^ Angalan, Norbert; Reyes, Gaudelia; Gomez, Romeo (2014). „Ture Measure of Lithophytes Diversity Across Microclimates”. Journal of Natural Studies. 13. 
  13. ^ McPherson, S.R. (2010). Carnivorous Plants and their Habitats. Volume 1. Redfern Natural History Productions, Poole. pp. 176–180.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Литофити&oldid=27439588”