Википедија:Википројекат (Не)Позната Србија – Крагујевац

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Википројекат (Не)Позната Србија замишљен је тако да се кроз његову реализацију истраже неке чињенице о Србији које би требало да су познате — а нису.

Ове године изабрали смо Крагујевац. Инспирација нам је била Ботаничка башта Крагујевац. У Крагујевцу постоји ботаничка башта највећа на Балкану, као и највећи акваријум слатководних риба у региону, о којима шира јавност у Србији не зна ништа или зна мало, па бисмо кроз овај пројекат желели да представимо ове ресурсе, са посебним нагласком на фотографијама којих на Википедији нема уопште, а у другим изворима мало (за Башту) или готово нема (за Акваријум). Пишући о ботаничкој башти „Јевремовац“ приметили смо да се у свим медијима понавља једна иста реченица – „Јевремовац“ је прва и једина ботаничка башта у Србији, што није тачно још од 1997 године...

Осим чланцима о ове две институције, Википедија на српском језику биће овим пројектом обогаћена и недостајућим или штурим чланцима о биљним врстама које се у Башти узгајају, као и о врстама риба које се могу видети у Акваријуму. Успут ће бити истражене и друге значајне теме о Крагујевцу које недостају, па ће и о њима бити написани чланци и што је још важније, поставиће се на Оставу недостајуће фотографије у слободном приступу.

Реализатори пројекта су Милица Буха (Корисник:BuhaM) и Миомир Магдевски (Корисник:Miomir Magdevski).

Зашто (Не)позната Србија[уреди | уреди извор]

У популарним текстовима новинари се у великој мери ослањају на податке које нађу на Википедији, али не само новинари. Кроз различите пројекте писала сам чланке повезане једном темом и дешавало се да је, после њиховог појављивања на Википедији уследила реакција јавности, можда баш као резултат ових чланака:

  • Податак да је „Јевремовац” једина ботаничка башта у Србији наведен је чак и у Одлуци о утврђивању Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду за споменик културе из 2007. (иако крагујевачка ботаничка башта постоји од 1997), дакле 10 година пре доношења ове одлуке. У оквиру пројекта Вики Сениор написан је чланак Ботаничка башта Крагујевац, а на ову грешку одмах је указано уредништву студентског он-лајн часописа „Симбиоза“ и они су је исправили.[1]
  • Глумачка династија Поповић – пишући 2017. године, у оквиру пројекта Вики Библиотекар, биографије српских глумаца с краја 19. и почетка 20. века уочила сам да многи од њих потичу или имају везе са породицом свештеника Луке Поповића из Врањева, па сам их све повезала овим једним чланком (написан септембра 2017). Половином 2018. у Српском народном позоришту организована је изложба „Поповићи – Позоришна династија (1808-1949)”.[2]
  • Црквена порта у Вранићу – током 2018. године кроз пројекат Београдски библиотекари о Београду обрађивани споменици културе у Београду. Међу њима је била и Црква брвнара у Вранићу, за коју смо током реализације пројекта установили да се у постојећем чланку (и на сајту САНУ) налази слика сасвим другачијег објекта, као и да текст чланка преноси застареле податке. У оквиру пројекта смо обишли и фотографисали ову цркву, али и друге објекте који се око ње налазе и ажурирали податке. Наша активност одвијала се у пролеће 2018. а почетком јула исте године испред Павиљона „Цвијета Зузорић“ организована је изложба „Црквена порта у Вранићу”.[3] После изложбе написан је и сам чланак, који обухвата све објекте.

Активности у оквиру пројекта[уреди | уреди извор]

Јануар – април:[уреди | уреди извор]

  • Претраживање недостајућих тема о самом Крагујевцу ради прикупљања недостајућих података и фотографија
  • Успостављање контакта
  • Писање првих чланака
  • Превод чланака о Башти и Акваријуму на енглески, уколико се нађе довољно онлајн извора на енглеском

Мај:[уреди | уреди извор]

У Крагујевцу смо били од 7. до 9. маја. Обишли смо Ботаничку башту, Акваријум, 4 крагујевачка парка, музеје и друга значајна места. Прикупљене су фотографије за чланке који ће бити написани и допуњени у оквиру пројекта, али и за оне који су написани, али немају фотографије.

Направљени су контакти са људима који ће такође дати своје фотографије, а можда и друге доприносе пројекту.

Јун – децембар:[уреди | уреди извор]

  • Писање чланака.
  • Обрада и постављање фотографија на Викимедијину оставу.
  • Постављање фотографија у написане, допуњене и већ постојеће чланке за које су прикупљене фотографије релевантне.

Написани и допуњени чланци[уреди | уреди извор]

Нови чланци[уреди | уреди извор]

  1. Климатогена заједница
  2. Споменик природе Брђанка — дивља крушка (готово са сликама)
  3. Акваристика
  4. Тераријум
  5. Музеј бицикала и поп културе „20 Цола”
  6. Ђурђевдански крст (Крагујевац) (готово са сликама)
  7. Литофити
  8. Ловачки савез Србије
  9. Дан града Крагујевца
  10. Ђурђевданска награда града Крагујевца
  11. Плакета Светог Ђорђа
  12. Крагујевачки фестивал уличних свирача
  13. Трг народних хероја (Крагујевац)
  14. Кнежев арсенал (https://gtokg.org.rs/knezev-arsenal/)
  15. Трг тополиваца (Крагујевац)
  16. Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу у Крагујевцу
  17. Споменик „Рањеник“ (Крагујевац)
  18. Споменик „Талац” на Метином брду
  19. Споменик Атанасију Николићу
  20. Метино брдо
  21. Споменик Радоју Раки Љутовцу на Метином брду
  22. Велики парк (Крагујевац)
  23. Мали парк (Крагујевац)
  24. Еко парк у Крагујевцу
  25. Пиварски парк (Крагујевац)
  26. Лицеум Књажества сербског
  27. Атанасије Тодоровић
  28. Петар Радовановић
  29. Антоније Арнот Арновљев
  30. Споменик групи Смак

Допуњени чланци[уреди | уреди извор]

  1. Акваријум Крагујевац
  2. Музеј Стара ливница
  3. Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу
  4. Лутрија - поглавље Лутрија у Србији (основана у Крагујевцу)
  5. Грошничко језеро
  6. Споменик природе Рогот
  7. Српски кукурек
  8. Крагујевац — име града и птица крагуј, признања која град додељује, манифестације
  9. Списак биљних врста у Ботаничкој башти у Крагујевцу — оригиналне фотографије врста из Баште

за допуну и сређивање:

Чланци преведени на друге језике[уреди | уреди извор]

  1. Botanical Garden Kragujevac
  2. Aquarium Center Kragujevac

Контакти и нови уредници[уреди | уреди извор]

У Крагујевцу је остварено неколико потенцијално корисних контаката.

  • У Ботаничкој башти успоставили смо контакт са управницом Баште, професорком Маријаном Косанић, њеном претходницом, професорком Снежаном Бранковић и њиховим сарадницама Ангелином Нинковић и Иваном Круљевић.
  • У Акваријуму смо успоставили контакт са управником и оснивачем ове институције, професором Владицом Симићем.
  • Такође користан контакт успоставили смо са еколошким активистом, народним послаником и оснивачем Еко парка (један од четири крагујевачка парка који промовише њихова туристичка органиѕација), Слађаном Ракићем.

Од ових контаката очекујемо и доприносе на Википедији и Остави.

  • Потенцијално користан контакт, који такође може донети неке доприносе, је и са кустоскињом Музеја Тополивница.

Нови уредници[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Википројекат (Не)Позната Србија – Крагујевац на Викимедијиној остави.
  1. ^ Mijajlović, Marija (2022-02-22). „Botanička bašta – institut i spomenik prirode”. Časopis Simbioza. Приступљено 2024-01-22. 
  2. ^ Stojanovic, Olja (2018-06-13). „ПОПОВИЋИ - Позоришна династија (1808-1949)”. Музеј позоришне уметности Србије (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-22. 
  3. ^ „Београд– Изложба „Црквена порта у Вранићу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда” (PDF). Београдско наслеђе. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Википројекат_(Не)Позната_Србија_–_Крагујевац&oldid=27801449”