Вилхелм Вунт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм Вунт

Wilhelm Wundt.jpg
Вилхелм Вунт

Општи подаци
Датум рођења 16. август 1832.
Место рођења Манхајм, Немачка
Датум смрти 31. август 1920.(1920-08-31)(88 год.)
Место смрти Гросботен, Немачка
Рад
Поље филозоф, психолог, лингвиста
Познат по Прва психолошка лабораторија

Вилхелм Вунт (нем. Wilhelm Wundt; Манхајм, 16. август 1832Гросботен, 31. август 1920) био је немачки психолог, филозоф и лингвиста, оснивач експерименталне психологије.

Захваљујући њему психологија се средином XIX века издвојила као засебна наука. Његова књига „Физиолошка психологија“, коју је објавио 1874, издвојила је психологију од медицине и филозофије. Године 1879. Вунт је основао и прву психолошку лабораторију.

Биографија[уреди]

Вилхелм Вунт је рођен 16. августа 1832. године у Немачкој, где је одрастао и завршио школовање. У његово време, психологија као наука није постојала. Радови који су се писали на тему мишљења, опажања и менталног живота уопште, углавном су били ретки или су поседовали одређени мистични призвук о људској души.

Након завршених студија медицине, Вунт је почео да ради као асистент, помажући Херману фон Хелмхолцу, физичару и значајном истраживачу у експерименталној психологији. Током тог периода Вунт је написао више књига и чланака на тему експерименталне психологије и отворио први курс из научне психологије. Он је међу првима скренуо пажњу на важност научног метода у проучавању менталних појмова. Након тога је радио као професор на универзитетима у Хајделбергу, Цириху и Лајпцигу.

Његово најпознатије дело „Принципи физиолошке психологије“ данас је општеприхваћено и представља основу данашње психологије. У њему Вунт разматра проучавање осећања, мотивације и идеја. Вунт је био један од првих научника који се залагао да се ови појмови, који су се до тада сматрали поетски и спиритуалистички, могу изучавати директно, попут свих других појмова у науци.

Године 1879. Вунт је заједно са сарадницима отворио прву званичну психолошку лабораторију на Универзитету у Лајпцигу, чувену као Прву лабораторију људске душе. Ова година се узима као зачетак модерне психологије, година од кад се психологија сматра науком.

Вунт са колегама у Лабораторији људске душе.

Основни метод Вунтовог истраживања је био интроспекција, односно самопосматрање. Иако је данас тај метод превазиђен, у то време је био веома иновативан. Веровало се да се опажаји састоје од мањих делова и целина, као и да се ти делићи могу идентификовати путем интроспекције. Посматрањем сопственог унутрашњег искуства покушавало је да се дају одговори на нека кључна питања. Мада се интроспекција данас не користи у облику у којем су је Вунт и његови сарадници користили, она је остала важан метод у изучавању менталног живота.

Међу ученицима Вилхелма Вунта, био је и српски психолог Љубомир Недић, писац првог универзитетског уџбеника психологије на српском језику.

Вилхелм Вунт био је био веома утицајна и значајна личност за живота, а данас се сматра за постављача темеља психологије као науке, јер ју је одвојио као посебну дисциплину. Успео је да окупи око себе истраживаче, физичаре, физиологе и филозофе и да обједини њихове резултате до којих су неки научници долазили независно један од другог.

Међу Вунтова најзначајнија дела убрајају се „Принципи физиолошке психологије“, „Увод у психологију“ и „Психологија народа“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: