Владимир Обручев
Владимир Обручев | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. октобар 1863. |
Место рођења | село Клепењино, Тверска област, Руска Империја |
Датум смрти | 19. јун 1956.92 год.) ( |
Место смрти | Москва, СССР |
Образовање | Државни рударски универзитет у Санкт Петербургу |
Научни рад | |
Поље | географ, геолог, палеонтолог, прозаист |
Академија | Совјетска академија наука |
Потпис |
Владимир Афанасјевич Обручев (рус. Влади́мир Афана́сьевич О́бручев; село Клепењино, 10. октобар 1863 — Москва, 19. јун 1956) био је руски географ, геолог, палеонтолог, писац научнофантастичне прозе и редовни члан Академија наука Совјетског Савеза (од 1929. године). Носилац је бројних признања, међу којима су Орден Светог Владимира IV степена (1895), Херој социјалистичког рада од 1945. године и пет Ордена Лењина.
Вршио је бројна геолошка истраживања Сибира и средње Азије, а на његову иницијативу је 1930. основан Геолошки институт Руске академије наука.
Биографија
[уреди | уреди извор]Владимир Обручев родио се 10. октобра 1863. у селу Клепењино, у Ржевском округу Тверске губерније, (данас Тверска област) у породици пензионисаног пуковника. Након окончања основног школовања у Вилњусу 1881. одлази у Петроград где наставља школовање на Институту за геологију и рударство. Након завршетка студија 1886. године одлази на своју прву истраживачку експедицију у степе средње Азије.
Током научне каријере интензивно се бавио истраживањима геолошких карактеристика Сибира и средње Азије, открио је и неколико планинских врхова у планинама Наншан у северној Кини. Као геолог учествовао је у 4. експедицији Григорија Потањина у Кину и Тибет (1892—1894). Активно је радио и на пројектовању важних железничких саобраћајница у Сибиру, укључујући и Закаспијску и Транссибирску железницу.
Од 1901. до 1912. радио је као декан рударског факултета при Технолошком институту у Томску, потом као професор на Универзитету у Симферопољу (1918–1919) и на крају од 1921. до 1929. као редовни професор Рударског факултета у Москви. На његову иницијативу је 1930. основан Геолошки институт Руске академије наука. Због изванредно великих заслуга у проучавању геологије Сибира, Обручев је 1930. именован за председника комисије задужене за изучавање пермафроста, а 1939. постављен је и за директора института за пермафрост при Совјетској АН. Од 1942. до 1946. обављао је функцију генералног секретара Института за геологију и географију Совјетске академије наука. Године 1947. именован је за почасног председника Географског друштва Совјетског Савеза.
Умро је у свом дому у Москви, 19. јуна 1956. године у 92. години живота. Сахрањен је на московском Новодевичком гробљу.
Из првог брака са Јелисаветом Исакијевном Лури (умрла 30. јануара 1933) имао је три сина: Владимира (1888—1966), Сергеја (1891—1965, такође геолог по занимању) и Дмитриј (1900—1970). Његова друга жена је била Ева Самојловна Бобровска (умрла 1956. године). Обручев је, захваљујући свом широком образовању изузетно прецизно и веродостојно описао путовања, потешкоће и изазове који их прате, пејзаже, флору и фауну света, као и племенски живот примитивних људи.[1]
Научна делатност
[уреди | уреди извор]Током каријере Обручов је највише пажње посвећивао истраживањима следећих тема:
- порекло лесних наслага у средњој Азији;
- Сибирска глацијација;
- основе тектонике и тектонске структуре Сибира;
- налазишта злата у Сибиру.
Дела
[уреди | уреди извор]Поред бројних научних радова и публикација, Обручов се бавио и писањем научне фантастике, а његова најпознатија дела из тог жанра су:
- Геотермални рудник (Тепловая шахта; није завршено);
- 1915 — Плутонија (Плутония, објављено 1924)
- 1924 — Земља Саникова (Земля Санникова, објављено 1926)
- 1928 — Пустињски трагачи за златом (Золотоискатели в пустыне)
- Путовања кроз прошлост и будућност (Путешествие в прошлое и будущее)
- Корално острво (Коралловый остров)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 172—174.
Литература
[уреди | уреди извор]- Думитрашко Н. В. В. А. Обручев / Художник Г. А. Петров; Редактор карт Г. Н. Мальчевский. — М.: Географгиз, 1955. — 40 с. — (Замечательные географы и путешественники). — 50.000 экз. (обл.)
- Думитрашко Н. В. Золотая звезда путешественника. (В. А. Обручев. 1863—1956). — Изд. 2-е, испр. и доп. — М.: Географгиз, 1963. — 72 с. — (Замечательные географы и путешественники). (обл.)
- Мурзаев Э. М., Обручев В. В., Рябухин Г. Е. Владимир Афанасьевич Обручев (1863—1956) / Отв. ред. Н. А. Флоренсов; Академия наук СССР. — Изд. 2-е, перераб. и доп. — М.: Наука, 1986. — 208 с. — (Научно-биографическая литература). — 35 700 экз. (обл.)
- Шило Н. А. Проблемы геологии золота в работах В. А. Обручева // Изв. АН СССР. Сер. Геол. 1989. № 11. С. 27-31.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Владимир Обручев на службено сајту РАН
- Обручев В. А. «За тайнами Плутона» — аутобиографија
- Обручев Владимир Афанасьевич (1863—1956)
- Vladimir Obruchev на сајту IMDb (језик: енглески)