Влатко III Косача
| Влатко III Косача | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1518. |
| Место рођења | Млетачка република |
| Датум смрти | око 1591. |
| Место смрти | Млетачка република |
| Породица | |
| Супружник | Тадеа Белазио |
| Потомство | Јован II Косача, Стефан, Алфонсо, Меркурије, Хорације |
| Родитељи | Јован I Косача Иполита Неофита Лоски |
| Династија | Косаче |
| титуларни херцег од светог Саве | |
 | |
Влатко III Косача (р. 1518. - у. око 1591) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као најстарији син Јована I Косаче (у. 1537), који је био члан млетачког Великог већа и Већа десеторице, Влатко је 1538. године и сам стекао право на учешће у раду млетачког Великог већа. Заједно са својом млађом браћом, од оца је наследио право на почасни херцешки наслов и приходе које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка, тако да је 1548. године тим поводом и лично боравио у Дубровнику. Током 1551. године, Влатко је боравио у Цариграду, одакле се вратио копненим путем, преко Софије и Новог Пазара, пристигавши средином августа у Дубровник. Пут у Цариград је предузео ради решавања разних имовинских питања са наследницима његовог потурченог рођака Ахмед-паше Херцеговића (у. 1517). По повратку у Венецију, Влатко се оженио племкињом Тадеом Белазио из Бреше, са којом је имао неколико синова и кћери. Умро је непосредно након 1591. године, а наследили су га синови Јован II Косача, Алфонсо и Хорације.[1][2][3][4][5][6]
Након избијања Кипарског рата (1570-1573), млетачка влада је упутила Влатка у Котор, са задатком да као титуларни херцег од светог Саве допринесе ослобођењу суседних области у залеђу, које су својевремено, пре успостављања турске власти, припадале некадашњем Војводству Светог Саве. Током боравка у домовини својих предака, Влатко се састајао са народним главарима из околних области, а 1572. године је учествовао и у неуспелом млетачком покушају ослобађања Херцег-Новог. По завршетку рата (1573) вратио се у Венецију.[7][8] Влатко је узимао учешће у друштвеном и културном животу Венеције, а међу његовим личним пријатељима био је и познати италијански хуманиста и књижевник Франческо Сансовино (у. 1586), који је 1575. године саставио похвалу у част Влатка, као херцега од светог Саве.[9]
У најстаријем штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", саопштени су и основни подаци о венецијанском огранку, укључујући и помен Влатка III Косаче, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[10][11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ивић 1928, стр. IX.
- ^ Динић 1935, стр. 245-247.
- ^ Tadić 1939, стр. 137.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 173-177, 179-180, 186, 218.
- ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
- ^ Čoralić 2017, стр. 149—150.
- ^ Станојевић 1970, стр. 90.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 177-179.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 180, 228-229.
- ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
- ^ Du Fresne 1746, стр. 129.
Литература[уреди | уреди извор]
- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257.
- Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine.
- Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српскаy.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Tadić, Jorjo (1939). Promet putnika u starom Dubrovniku. Dubrovnik: Turistički savez.
- Čoralić, Lovorka (1993). „Prilozi poznavanju prisutnosti i djelovanja doseljenika iz Bosne u Veneciji od XIV. do XVII. stoljeća”. Historijski zbornik. 46: 31—60.
- Čoralić, Lovorka (2017). „Ogranak humske velikaške obitelji Kosača u Mlecima: Tragom oporučnih spisa (16.-17. stoljeće)”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 35: 145—155.
