Влашки ромски језик
| влашки ромски језик | |
|---|---|
| Vlax Romani | |
| Говори се у | Босна и Херцеговина, Румунија, Србија, Албанија, Мађарска, Израел и друге државе |
Број говорника | 538.480 (2002—2014.) |
индоевропски
| |
| Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | rmy |
| ISO 639-2 | vlax1238 |
| ISO 639-3 | – |
 | |
Влашки ромски језик је дијалекатска група ромског језика. Роми углавном говоре влашким ромским варијантама у југоисточној Европи.[1] Влашки ромски се такође може означити као самосталан језик или као један дијалект ромског језика.[2] Влашки ромски је друга најраспрострањенија дијалекатска подгрупа ромског језика широм света, после балканског ромског.
Назив[уреди | уреди извор]
Назив језика влашки ромски је сковао британски научник Бернард Гилијат Смит у својој студији о бугарском ромском језику 1915. године, у којој је први поделио ромске дијалекте на влашке и невлашке.[3][4] Влашки Роми, подгрупа ромског народа који говоре влашки ромски језик, воде порекло од некадашњих ромских робова у кнежевинама Молдавији и Влашкој, садашње Румуније.[5]
Класификација[уреди | уреди извор]
Виктор Елшик[6] је класификовао влашки ромски језик у две групе: Влашки I или Северни Влашки (укључујући Калдераше и Ловар) и Влашки II или Јужни Влашки.[7]
| Подгрупа | Дијалект | Место |
|---|---|---|
| Украјински влашки | — | Украјина |
| Северни Влашки | Роми чергари | Мађарска |
| Мађарски Ловари | ||
| Словачка | ||
| Аустријски Ловари | Аустрија | |
| Пољски Ловари | Пољска | |
| Норвешки Ловари | Норвешка | |
| Српски Калдераш | Србија | |
| Италијански Калдераш | Италија | |
| Руски Калдераш | Русија | |
| Тајкон Калдераш | Шведска[8] | |
| Амерички Власи | Сједињене Америчке Државе | |
| Јужни Влашки | Валахиан | Румунија |
| Ихтиман | Бугарска | |
| Гурбет | Српски и бошњачки Гурбети | |
| Корча | Албанија | |
| Италијанске Ксоракане | Италија | |
| Агија Варвара | Грчка |
Правопис[уреди | уреди извор]
Правопис Влашког ромског језика је састављен од ромског алфабета, претежно латиничним писмом са неколико додатних знакова. На простору бившег Совјетског Савеза, међутим, може се писати и ћириличним писмом.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Norbert Boretzky and Birgit Igla. Kommentierter Dialektatlas des Romani. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag 2004. Teil 1: Vergleich der Dialekte.
- ^ „Romani, Vlax”.
- ^ Yaron Matras (2002). Romani: A Linguistic Introduction. Cambridge University Press. стр. 219. ISBN 9781139433242.
- ^ Bernard Gilliath-Smith as „Petulengro“: Report on the Gypsy Tribes of North-East Bulgaria. In: Journal of the Gypsy Lore Society. New series, volume 9, 1915/1916, p. 1 ff. and 65 ff., especially p. 65: „In making a comprehensive survey of the Gypsy dialects of the whole Balkan Peninsula one would probably begin by distinguishing two great divisions — (1) the non-Vlach Dialects; (2) the Vlach Dialects.“
- ^ Hancock, Ian (1997). „A Glossary of Romani Terms”. The American Journal of Comparative Law. 45 (2): 329—344. JSTOR 840853. doi:10.2307/840853.
- ^ Elšík, Viktor (1999). „Dialect variation in Romani personal pronouns” (PDF). стр. 2. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ Norbert Boretzky and Birgit Igla. Kommentierter Dialektatlas des Romani. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag 2004. Teil 1: Vergleich der Dialekte.
- ^ Hansen, Björn; de Haan, Ferdinand (2009). Modals in the Languages of Europe. Walter de Gruyter: p. 307 ISBN 978-3-11-021920-3.
- ^ „Journey of Besieged Languages” (PDF). ilholocaustmuseum.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-03-16. г. Приступљено 2018-03-15.
