Врт космичког размишљања
Врт космичког размишљања (The Garden of Cosmic Speculation) је постмодернистички врт Чарлса Џенкса на 12 ha започет 1988, у близини Дамфриза (Dumfries, South West Scotland). Посветио га је својој супрузи Меги Кесвик (Maggie Keswick, 1941-1995) која се и сама бавила вртним дизајном, и као добар познавалац Кине била стручњак за оријенталне вртове.
Идеја и дизајн врта[уреди | уреди извор]
Врт има такав назив, јер су Џенкс, Кесвик и њихови пријатељи научници, основу дизајна врта тражили у природним и научним процесима. Џенксов циљ је био глорификација природе, али је такође уграђивао елементе модерне науке у дизајн: црну рупу, фрактале, ДНК... Врт садржи орнаменталне, али и утилитарне биљке. Век од изузетних открића у биологији као што су теорија еволуције и дезоксирибонуклеинска киселина као и развоја космологије (грч. κοσμολογία; од κόσμος - космос и λόγος - наука) науке која проучава и покушава да објасни настанак и еволуцију свемира, родио се нови тип врта „Космички“. Џенкс се и даље бави очувањем стаза и традиционалне лепоте врта, али појачава оно што назива космичким пејзажом користећи нове алатке и вештачке материјале.
Као што су јапански зен вртови, персијске рајске баште, ренесансни, барокни француски и енглески вртови аналогије универзума примерене схватањима свога доба, Врт космичког размишљања дизајном представља космичку и културну еволуцију савременог света. Врт је микрокосмос – шетњом кроз врт доживљава се универзум у малом. Истовремено, према Џенксу, вртови су и аутобиографски, јер откривају најсрећније тренутке, трагедије и истине власника и породице.
Како је врт започет 1988, у време када се интензивно развија и космологија, то је дозволило динамичну интеракцију између развоја универзума, развоја науке и радозналости дизајна. Џенкс сматра да је савремена наука потенцијално велика покретачка снага за креативност, јер открива истину о томе какав је универзум откривајући обрасце лепоте. Космичка страст, жеља да се сазна и да се успоставе односи са универзумом, један је од најјачих покретача живих створења и у равни је са страстима које износе романописци: секс, новац, и моћ. Свако интелигентно биће у универзуму покушава да повећа своје знање, да схвати шта се дешава, шта ће се даље десити, и како се ствари развијају. Ова глад за знањем долази из жеље да се утиче на овај процес, да се уклопи у обрасце универзума, да се они славе, и повремено критикују. Закони природе можда су свемогући, али могу бити и оспоравани. Врт је идеално место да се тестирају и хвале ове сумње зато што је врт помало вештачка природа створена руком човека, идеално произведен космички пејзаж, али и његова критика.
Делови врта[уреди | уреди извор]
Као један од водећих уметника постмодернизма, аутор врта, Џенкс спаја неспојиво без икаквог логичног реда (еклектицизам) што је једна од одлика овог правца. Делови врта су зато засебне целине и одступају од концепта по коме су значајни делови у центру, а мање значајни на периферији. У центру су неупадљиви делови названи Нонсенс и Црно језеро потпуно окружени вегетацијским масивом одакле се идући ка истоку Стазом кварка долази до много упечатљивијих Језера пужа голаћа и Спиралног брега, а затим по ободу парка ка југу се нижу Шест осећања и ДНК, Свемир, Геја, атом и даље на јужном ободу Свемирска каскада, Тераса црне рупе и Тераса прекида симетрије.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jencks, C. A. (2005): The Garden of Cosmic Speculation. Frances Lincoln; 1st edition. ISBN-10: 0711225389;
- Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
