Лепота

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цвеће је пример природне лепоте.

Лепота је естетска категорија која традиционално означава савршенство склада.

У обичном говору, лепотом се најчешће назива својство особе, предмета или идеје које нас испуњава осећајем пријатности. У филозофији, лепота је једна од темељних категорија којима се поимају суштинска својства бића.[1] Област филозофије која се бави лепотом као својим предметом се назива естетика.

Идеал лепоте умногоме зависи од културног контекста, а у оквиру исте културе се често мења током врмена. Не постоји јединствено објашњење лепоте, a бројни покушаји дефинисања највише говоре о њеној загонетности.

Искуство „лепоте” често подразумева тумачење неког ентитета као равнотежу и хармонију са природом, што може довести до осећаја атракције и емоционог благостања. Пошто то може бити субјективно искуство, често се каже да је „лепота у очима посматрача”.[2]

Постоје докази да су перцепције лепоте еволуционо одређене, да се ствари, аспекти људи и пејзажа који се сматрају лепим, типично налазе у ситуацијама које могу довести до побољшаних шанси опстанка сензитивних гена.[3][4]

Теорије лепоте[уреди]

У историји филозофије феномен лепоте покушавао се протумачити на разне начине. Платон лепоту схвата као манифестацију доброте. Будући да је од свих савршенстава «најочитија и најмилија» лепота је човеку полазиште у његовом сећању и посматрању идеја.[1] Ова теорија лепоте је у позадини свих естетика које виде сврху уметности у моралном усавршавању.

Складно људско тело је чест идеал лепоте у уметности.

Према Аристотелу бит лепоте је у поретку и симетрији делова целине. Ту су теорију прихватили и даље развили стоици.

Неоплатонизам развија Платонову теорију лепоте у теолошко-мистичком смеру поистовећујући Једно и Добро које „подарује лепоту свим стварима“ (Плотин).[1] Према Плотину, лепота се види унутрашњим оком, које почиње гледати кад се спољашње заклопи.[5] Извор лепоте је лепа душа, а лепота је духовна, унутрашња ствар. Да би душа узмогла схватити и прихватити лепоту, она мора бити прочишћена, мора и сама бити лепа душа. Лепо се првенствено опажа духом. Уметност се не ограничава на то да опонаша оно што очи виде, већ се враћа идејама из којих се рађа сама природа.[5]

Сколастичари и ренесансни филозофи су углавном развијали Аристотелову теорију лепоте као симетрије делова. Према Томи Аквинском лепо је оно што је угодно посматрати "pulchrum dicitur id cuius ipsa apprehensio placet" (Sum. theol., I-II, q. 27, a. 1 ad 3). Неки су суштину лепоте тражили у „савршеној чулној представи“ (Баумгартен) или у свиђању које прати чулну активност (Хјум, Берк). Кант настоји да оствари синтезу тих схватања одређењем лепоте као свиђања без појмовне спознаје. Према теорији романтичара лепота је манифестација истине па је у том смислу важило гесло „што је поетичније, то је истинитије“.[1]

20. век и касније[уреди]

У 20. веку је дошло до све већег одбацивања лепоте од стране уметника и филозофа, што је кулминирало антиестетиком постмодернизма.[6] До тога је дошло упркос тога што је лепота у централном фокусу једног од најутицајнијих постмодерниста, Фридриха Ничеа, који је тврдио да је воља за влашћу исто што и жеља за лепотом.[7]

Након постмодернистичког одбацивања лепоте, мислиоци су се вратили лепоти као важној вредности. Амерички аналички филозоф Гај Сирчело је предложио своју нову теорију лепоте у настојању да поновно потврди статус лепоте као важног филозофског концепта.[8][9] Илејн Скари исто тако тврди да је лепота повезана са правдом.[10]

Појам лепоте су зучавали психолози и неуронаучници у пољу експерименталне естетике и неуроестетике, респективно. Психолошке теорије виде лепоту као форму задовољства.[11][12] Корелациони налази подржавају гледиште да су лепши објекти исто тако пријатнији.[13][14][15] Поједине студије сугеришу да је виши доживљај лепоте повезан са активношћу у медијалном орбитофронталном кортексу.[16][17] Овај приступ локализације области за перцепцију лепоте у мозгу је био критикован.[18]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. Gary Martin (2007). „Beauty is in the eye of the beholder”. The Phrase Finder. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2007. Приступљено 4. 12. 2007. 
  3. The Oxford Handbook for Aesthetics
  4. Denis Dutton: A Darwinian theory of beauty
  5. 5,0 5,1 Плотин из Ликополиса, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  6. The Anti-Aesthetic: Essays on Postmodern Culture by Hal Foster
  7. The Will to Power
  8. A New Theory of Beauty. Princeton Essays on the Arts, 1. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1975.
  9. Love and Beauty. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1989.
  10. On Beauty and Being Just
  11. Reber, Rolf; Schwarz, Norbert; Winkielman, Piotr (2004). „Processing fluency and aesthetic pleasure: is beauty in the perceiver's processing experience?”. Personality and Social Psychology Review: An Official Journal of the Society for Personality and Social Psychology, Inc. 8 (4): 364—382. ISSN 1088-8683. PMID 15582859. doi:10.1207/s15327957pspr0804_3. hdl:1956/594. 
  12. Armstrong, Thomas; Detweiler-Bedell, Brian (децембар 2008). „Beauty as an emotion: The exhilarating prospect of mastering a challenging world.”. Review of General Psychology (на језику: енглески). 12 (4): 305—329. CiteSeerX 10.1.1.406.1825Слободан приступ. ISSN 1939-1552. doi:10.1037/a0012558. 
  13. Vartanian, Oshin; Navarrete, Gorka; Chatterjee, Anjan; Fich, Lars Brorson; Leder, Helmut; Modroño, Cristián; Nadal, Marcos; Rostrup, Nicolai; Skov, Martin (2013-06-18). „Impact of contour on aesthetic judgments and approach-avoidance decisions in architecture”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 110 (Supplement 2): 10446—10453. ISSN 0027-8424. PMC 3690611Слободан приступ. PMID 23754408. doi:10.1073/pnas.1301227110. 
  14. Marin, Manuela M.; Lampatz, Allegra; Wandl, Michaela; Leder, Helmut (2016-11-04). „Berlyne Revisited: Evidence for the Multifaceted Nature of Hedonic Tone in the Appreciation of Paintings and Music”. Frontiers in Human Neuroscience. 10. ISSN 1662-5161. PMC 5095118Слободан приступ. PMID 27867350. doi:10.3389/fnhum.2016.00536. 
  15. Brielmann, Aenne A.; Pelli, Denis G. (2017-05-22). „Beauty Requires Thought”. Current Biology (на језику: енглески). 27 (10): 1506—1513.e3. ISSN 0960-9822. PMID 28502660. doi:10.1016/j.cub.2017.04.018. 
  16. Kawabata, Hideaki; Zeki, Semir (април 2004). „Neural correlates of beauty”. Journal of Neurophysiology. 91 (4): 1699—1705. ISSN 0022-3077. PMID 15010496. doi:10.1152/jn.00696.2003. 
  17. Ishizu, Tomohiro; Zeki, Semir (2011-07-06). „Toward A Brain-Based Theory of Beauty”. PLOS ONE. 6 (7): e21852. ISSN 1932-6203. PMC 3130765Слободан приступ. PMID 21755004. doi:10.1371/journal.pone.0021852. 
  18. Conway, Bevil R.; Rehding, Alexander (2013-03-19). „Neuroaesthetics and the Trouble with Beauty”. PLOS Biology. 11 (3): e1001504. ISSN 1545-7885. PMC 3601993Слободан приступ. PMID 23526878. doi:10.1371/journal.pbio.1001504. 

Спољашње везе[уреди]