Милован Витезовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милован Витезовић
Milovan Vitezović.jpg
Пуно име Милован Витезовић
Датум рођења (1944-09-11)11. септембар 1944.(74 год.)
Место рођења Витезовићи код Косјерића
 Краљевина Југославија
Држављанство  Србија
Народност Србин
Најважнија дела
Шешир професора Косте Вујића,

Лајање на звезде (28 издања), Милена из Кнез Михаилове, Света љубав, Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша, Чарапе краља Петра, Симфонија Винавер, Синђелић се са сунцем смирио, Принц Растко, Булерлеска у Паризу, Кад је невен био сунце,

Госпођица Десанка

Милован Витезовић (Витезовићи код Косјерића, 11. септембар 1944) српски писац, професор универзитета. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику.

Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански... Витезовић је један од ретких наших савременика, чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.

Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.

Биографија[уреди]

Божидар Кљајевић и Милован Витезовић 2013. године

Рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a, захваљујући својим блиским везама с режимом Слободана Милошевића. Члан је Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Сада је онде у звању редовног професора на Катедри за драматургију. Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран. [1]

Као спољни уредник за капитална дела Завода за уџбенике и наставна средства учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).

Награде[уреди]

Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).

Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.

У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.

Добитник је руског одликовања "Златни витез". Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.

Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.

Књижевни рад[уреди]

Као приповедач, ток радње води неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о ком се говори. Опсег тема којима се Витезовић служи веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружа не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанци. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[5]

Његов роман „Чарапе краља Петра“ је 2013. године преведен на италијански језик.[6]

Романи[уреди]

  • Шешир професора Косте Вујића
  • Лајање на звезде (28 издања)
  • Милена из Кнез Михаилове
  • Света љубав
  • Хајдук Вељко Петровић
  • Европске године кнеза Милоша
  • Чарапе краља Петра
  • Симфонија Винавер
  • Синђелић се са сунцем смирио
  • Принц Растко
  • Булерлеска у Паризу,
  • Кад је невен био сунце
  • Госпођица Десанка

Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.

Књиге афоризама[уреди]

  • Срце ме је откуцало
  • Мождане капи
  • Мисларица
  • Луди драги камен
  • Човече, наљути се
  • Витешки кодекс

Десет одабраних афоризама[уреди]

  1. Партијске књижице се најчешће носе у новчанику!
  2. Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!
  3. У мрачним временима храброст је бити свитац!
  4. Пао је за отаџбину природном смрћу!
  5. Не вреди преврнути лист. Књига је иста!
  6. У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице!
  7. Лака им била црна отаџбина!
  8. Мислим, дакле, сумњам да постојим!
  9. Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере!
  10. Голуб мира је превртач! [7]

Друга дела[уреди]

Поезија за децу, сабрана дела: Антологија југословенске поезије за децу (I- IV), Зелени миш, Лепим сунцем одликовани, Све боје света...

Телевизијске драме и серије[уреди]

Текстови за позоришна извођења[уреди]

  • Диско
  • Тесно доба
  • Усклађивао луд збуњеног
  • Добро дошли..

Сценариј за филм[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  2. ^ „СПЦ одликовала Витезовића”. Радио-телевизија Републике Српске. 22. 2. 2012. Приступљено 23. 2. 2012. 
  3. ^ „Миловану Витезовићу Орден Светог Деспота Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 2. 2012. Приступљено 22. 2. 2012. 
  4. ^ Патријарх Иринеј одликовао Милована Витезовића („Политика”, 2. фебруар 2017)
  5. ^ Лексикон "Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури", Ошишани јеж. 1998. pp. 33.
  6. ^ „Чарапе краља Петра“ на италијанском („Вечерње новости“, 24. децембар 2013)
  7. ^ Избор из књига: Срце ме је откуцало (први пут 1969), Срце ме је откуцало (други пут 1978), Мождане капи (1980) и Мисларица (1982)

Спољашње везе[уреди]