Гари Мур

С Википедије, слободне енциклопедије
Гари Мур
Gary-Moore-at-Pite-Havsbad.jpg
Гари Мур 2008. године
Основне информације
Пуно имеРоберт Вилијам Гари Мур
Датум рођења(1952-04-04)4. април 1952.
Место рођењаБелфаст, Уједињено Краљевство
Датум смрти6. фебруар 2011.(2011-02-06) (58 год.)
Место смртиЕстепона, Шпанија
Активни период1969—2011.
Занимањемузичар, певач, текстописац, продуцент
Жанр(ови)
Инструментивокал, гитара, бас, хармоника, клавијатуре
Издавачке кућеVirgin, Charisma, Eagle, Provogue Records
Веб-сајтwww.gary-moore.com

Роберт Вилијам Гари Мур, познатији као Гари Мур (енгл. Robert William Gary Moore; Белфаст, 4. април 1952Естепона, 6. фебруар 2011), био је британски музичар, најпознатији као блуз/рок гитариста и певач.[1][3][4][5]

У каријери која потиче још из 1960-их, Мур је свирао са уметницима, као што су Фил Линот и Брајан Дауни док је још био тинејџер, што га је довело до чланства у ирским бендовима Скид Роу и Тин Лизи у три наврата. Мур је наступао са блуз и рок „иконама” као што су Би Би Кинг, Алберт Кинг, Колосеум II, Џорџ Харисон и Грег Лејк, а имао је и успешну соло каријеру.[6] Гостовао је на више албума који су снимили други познати извођачи.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гари је одрастао у источном делу Белфаста као једно од петоро деце Бобија, промотера, и Вини, домаћице.[7][8][9] Као тинејџер је напустио град због проблема у породици (родитељи су му се развели).[10]

Веома рано је почео да се бави музиком. Почео је да свира са осам година на лошој акустичној гитари. Прву добру гитару добио је са четрнаест година, учећи да свира као деснорук без обзира на то што је био леворук. Са шеснаест година се преселио у Даблин како би постао музичар. У раним данима највећи утицај на Мура је имао Питер Грин, гитариста групе Флитвуд Мек, који му је био ментор кад би наступао у Даблину. Грин је и касније утицао на њега, што је касније резултирало трибјут албумом из 1995, Blues for Greeny, а албум се састојао од Гринових композиција. На овом албуму Гари је свирао Гринов Gibson Les Paul Standard из 1959. коју је Грин продао Муру након што је напустио Флитвуд Мек. Гари је на његов захтев одмах купио гитару како би, како је навео, „била у добрим рукама”. Остали идоли су му били Алберт Кинг, Елвис Присли, The Shadows и Битлси. Кад је видео Џимија Хендрикса у свом родном граду Белфасту, почео је да развија свој препознатљив блуз рок стил, који ће бити доминантан током целе његове каријере.[11]

Каријера[уреди | уреди извор]

Скид Роу[уреди | уреди извор]

Након пресељења у Даблин, Мур се придружио ирском блуз рок бенду Скид Роу. У то време, групу је предводио вокал Фил Линот. Он и Мур су се убрзо спријатељили и делили су стан у Болсбриџу.[12] Међутим, након медицинског одсуства, Басиста групе Браш Шилс је замолио Линота да напусти Скид Роу, и он је преузео вокалне дужности.[13][14] Године 1970, Скид Роу су потписали уговор о снимању са CBS-ом[15] и објавили свој деби албум Skid, који је достигао 30. место на ранглисти УК албума.[16] Након албума 34 Hours 1971. и турнеја на којима су, између осталог, подржавали The Allman Brothers Band и Mountain, Мур је одлучио да напусти бенд.[15][17] Мур је постао фрустриран „ограничењима” групе, и одлучио да започне соло каријеру.[18] Ретроспективно, Мур је изјавио: „Скид Роу је био весео, али немам баш лепа сећања на то, јер сам у то време био веома збуњен у погледу онога шта радим.“[19] Себастијан Бах, бивши фронтмен америчког хеви метал бенда Скид Роу, тврдио је да им је Мур продао права на име 1987. за пријављених 35.000 долара.[20] Браш Шилс је оспорио ту причу 2012. године, тврдећи да још увек поседује права.[21] Рејчел Болан из америчког Скид Роуа такође је оповргнуо причу 2019. године, рекавши: „Никада није било размене новца. Снејк и ја смо отишли и заштитили име и није било проблема.”[22]

Смрт[уреди | уреди извор]

Мур је преминуо 6. фебруара 2011. од срчаног удара у својој хотелској соби док је био на одмору у шпанском летовалишту Естепона.[10][23] Дејли телеграф је известио да је Муров фатални срчани удар био последица високог нивоа алкохола у његовом телу.[24]

Његов старији син Џек и његов ујак Клиф Мур су извели ирску баладу „Дани бој” на његовој сахрани. „Белфаст телеграф” је известио да је то било „беспрекорно одавање почасти услед чега је део ожалошћених у цркви отворено плакао”.[25] Он је сахрањен у приватној церемонији у дворишту цркве Свете Маргарете, у Ротингдину, Источни Сасекс, Енглеска, којој је присуствовала само породица и блиски пријатељи.[26]

Стил и наслеђе[уреди | уреди извор]

Мур је био популаран у Западној Европи, Скандинавији, Источној Европи и Јапану, док је у Сједињеним Америчким Државама био мање успешан.[27] Током његове каријере, Мур је био признат као значајан утицај од стране многих значајних гитариста укључујући Мартина Бара,[28] Вивијана Кембела,[29] Пола Гилберта,[30] Зека Вајлда,[31] и Џоа Бонамаса.[32]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Соло албуми[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Gary Moore, Thin Lizzy guitarist, dies aged 58”. BBC News. 6. 2. 2011. Приступљено 13. 8. 2019. 
  2. ^ Rivadavia, Eduardo. „Top 10 Gary Moore Songs”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 28. 9. 2019. 
  3. ^ Perrone, Pierre (8. 2. 2011). „Gary Moore: Virtuoso guitarist who had his biggest hits with Phil Lynott and Thin Lizzy”. The Independent. Приступљено 13. 8. 2019. 
  4. ^ McIlwaine, Eddie (8. 2. 2011). „Gary Moore: Thin Lizzy guitar virtuoso who blazed a unique trail through rock and roll”. Belfast Telegraph. Приступљено 13. 8. 2019. 
  5. ^ Buskin, Richard. „Gary Moore 'Parisienne Walkways'. Sound on Sound. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2019. Приступљено 13. 8. 2019. 
  6. ^ „CRR Review - Greg Lake – London ’81”. Classicrockrevisited.com. 
  7. ^ Sweeting, Adam (2011-02-07). „Gary Moore obituary”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-10-01. 
  8. ^ „Moore's almanac - News, Music & Gigs - Belfasttelegraph.co.uk”. web.archive.org. 2011-08-14. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2011. Приступљено 2020-10-01. 
  9. ^ „BBC's Stuart Bailie on Gary Moore”. BBC News (на језику: енглески). 2011-03-28. Приступљено 2020-10-01. 
  10. ^ а б „Thin Lizzy's Gary Moore in candid BBC One documentary”. Bbc.co.uk. Приступљено 15. 1. 2020. 
  11. ^ „Moore's Almanac”. Belfasttelegraph.co.uk. 24. 5. 2007. Приступљено 7. 2. 2011. 
  12. ^ „Moore's almanac”. Belfast Telegraph. 2. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2011. Приступљено 7. 7. 2020. 
  13. ^ Thomson 2016, стр. 56.
  14. ^ Putterford 1994, стр. 33–35.
  15. ^ а б „Biography”. Gary Moore – The Official Web Site. Приступљено 7. 7. 2020. 
  16. ^ „Skid Row (70's)”. Official Charts. Приступљено 22. 9. 2020. 
  17. ^ „Gary Moore Discusses His Latest Album, Gear and Phil Lynott in 1987 Guitar World Interview”. Guitar World. 1. 9. 2011. Приступљено 7. 7. 2020. 
  18. ^ Sweeting, Adam (7. 2. 2011). „Gary Moore obituary”. The Guardian. Приступљено 25. 8. 2020. 
  19. ^ „On this day in 1952: Thin Lizzy guitarist Gary Moore was born”. Hot Press. 4. 4. 2019. Приступљено 7. 7. 2020. 
  20. ^ „Sebastian Bach Comments On 'SuperGroup' Season Finale”. Blabbermouth.net. 3. 7. 2006. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2011. Приступљено 7. 7. 2020. 
  21. ^ Laney, Karen (15. 1. 2012). „Jon Bon Jovi Questioned By Irish Skid Row Co-Founder Over Band Name Dispute”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 22. 5. 2022. 
  22. ^ Reesman, Bryan. „Skid Row's Debut at 30: Sebastian Bach & Rachel Bolan Break Down Their Rapid Ascent”. Billboard. Приступљено 22. 5. 2022. 
  23. ^ „Former Thin Lizzy guitarist Moore dies”. The Irish Times. 6. 2. 2011. Приступљено 6. 2. 2011. 
  24. ^ „Former Thin Lizzy guitarist Gary Moore was five times drink drive limit when he died”. The Daily Telegraph. 27. 2. 2012. 
  25. ^ „Thin Lizzy guitar hero Gary Moore laid to rest as son plays Danny Boy”. belfasttelegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-10-01. 
  26. ^ „Thin Lizzy guitar hero Gary Moore laid to rest as son plays Danny Boy”. BelfastTelegraph.co.uk. Приступљено 22. 5. 2017. 
  27. ^ Prato, Greg. „Gary Moore Bio”. Allmusic. Приступљено 8. 2. 2011. 
  28. ^ „FAQ's About Me”. Martin Barre. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2015. Приступљено 5. 10. 2015. 
  29. ^ „Vivian Campbell Interview : Guitar Interviews”. GuitarInternational.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2011. Приступљено 5. 4. 2011. 
  30. ^ „Paul Gilbert pays tribute to the late, great Gary Moore”. Myspace.com. Приступљено 27. 7. 2011. 
  31. ^ Bosso, Joe (15. 8. 2007). „The Man, The Myth, The Metal: Gibson Interviews Zakk Wylde”. Gibson Lifestyle. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 8. 2. 2011. 
  32. ^ Bosso, Joe (30. 3. 2010). „Joe Bonamassa: My 11 favourite blues guitarists”. MusicRadar. Приступљено 27. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Thomson, Graeme (2016). Cowboy Song: The Authorised Biography of Philip Lynott. Hachette UK. ISBN 978-1-472-12106-6. 
  • Putterford, Mark (1994). Philip Lynott: The Rocker. Castle Communications. ISBN 1-898141-50-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]