Парламентарни избори у Србији 2012.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Србији 2012.

← 2008. 6. мај 2012. 2014. →
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Томислав Николић Борис Тадић Ивица Дачић
Странка Српска напредна странка Демократска странка Социјалистичка партија Србије
Коалиција Покренимо Србију Избор за бољи живот СПС-ПУПС-ЈС
Освојена места
73 / 250
67 / 250
44 / 250
Бр. гласова 940.659 863.294 567.689
Проценат 24,04 22,11 14,53

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Војислав Коштуница Чедомир Јовановић Млађан Динкић
Странка Демократска странка Србије Либерално-демократска партија Г17 плус
Коалиција - Преокрет Уједињени региони Србије
Освојена места
21 / 250
19 / 250
16 / 250
Бр. гласова 273.532 255.546 215.666
Проценат 6,99 6,53 5,51

Резултати по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.

председник Владе пре избора

Мирко Цветковић
ДС

Изабрани председник Владе

Ивица Дачић
СПС

Избори за народне посланике Републике Србије 2012. су одржани 6. маја 2012.[1] Истог дана, одржани су и председнички избори,[2] избори за посланике скупштине Војводине, односно локални избори у оним општинама и градовима где одборницима истиче мандат,[3] али не и на територији Косова и Метохије, чиме су бирачи по први пут после 1992. године излазили на опште изборе.[4]

Расписивање и рокови[уреди | уреди извор]

Дана 13. марта 2012. године, тадашњи председник Србије Борис Тадић је расписао парламентарне изборе.[5]

Били су то девети избори за народне посланике од успостављања вишестраначког система, осми од када се избор посланика врши по пропорционалном Д`Онтовом систему, тек трећи редовни (одржано је шест ванредних парламентарних избора) и трећи од када је Србија поново постала самостална суверена држава 2006. године.[6]

Рокови у вези са уставним и законским активностима су били следећи:

Прописи[уреди | уреди извор]

На овим изборима, изборне листе које су се кандидовале, морале су да прикупе најмање 10.000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).

Посланички мандати су се распоређивали Д’Онтовим системом највећих количника. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе су морале да пређу и цензус од 5%, осим листа националних мањина, за које је важио природни цензус.

Изборна тишина је трајала од 4. до 6. маја у 20 часова, када су бирачка места затворена.

Проглашене листе[уреди | уреди извор]

Изборне листе су одштампане на гласачким листићима оним редом којим су проглашене.

1. Избор за бољи живот – Борис Тадић

Демократска странка је на претходне парламентарне изборе изашла у коалицији "За европску Србију", која је постала највећа групација у новом сазиву парламента, а дала је и највећи број министара у нови кабинет. Коалиција се у међувремену де факто распала, па је ДС најавио да ће на нове изборе изаћи у коалицији са Социјалдемократском партијом Србије, Лигом социјалдемократа Војводине, Демократским савезом Хрвата, Зеленим Србије и Демохришћанском странком Србије.[7][8] Предизборни слоган коалиције је „За бољи живот- Борис Тадић“. Иако је најавио кандидатуру за реизбор на месту градоначелника Београда, носилац листе је Драган Ђилас, а за њим је, на другом месту, Ружица Ђинђић.[9] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 18. марта.[10]

2. Српска радикална странка – др Војислав Шешељ

Српска радикална странка је на изборе изашла самостално, али без одређених високих функционера на изборној листи.[11] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

3. Уједињени региони Србије – Млађан Динкић

Уједињени региони Србије су коалиција, коју су основали чланица коалиције „За европску Србију"- Г17+, Заједно за Шумадију, Народна партија, покрет Живим за Крајину, Коалиција за Пирот и Буњевачка партија. Њихов кандидат за председника владе је био Млађан Динкић. [12]. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

4. Чедомир Јовановић – Преокрет

Коалицију „Преокрет“ чиниле Либерално-демократска партија, Српски покрет обнове, Социјалдемократска унија и Богата Србија.[13] Две веће странке ове коалиције у изборну трку су ушле са различитих позиција- ЛДП је на републичком нивоу била опозициона странка, док је СПО био део коалиције „За европску Србију“, са четири посланика и једним министром. Унутар самог Српског покрета обнове, дошло је до сукоба, када су се одређени чланови успротивили уласку у „Преокрет“, због наводног напуштања изворне идеологије СПО-а.[14] Подршку коалицији дале су и неке мањинске странке, као и Асоцијација слободних и независних синдиката.[15] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

5. Покренимо Србију – Томислав Николић

После политичког разлаза Војислава Шешеља и Томислава Николића, посланици СРС-а који су пришли Николићу основали су заједно са њим посланички клуб „Напред Србијо“. Српска напредна странка је формирана неколико месеци после парламентарних избора 2008. године, одвајањем великог броја чланова Српске радикалне странке, на челу са Николићем. Крњи СРС је инсистирао на праву да задржи све мандате освојене на изборима, које је званично оспорено, тако да је СНС остао у скупштини све до окончања њеног мандата. Коалицију чине Српска напредна странка, Нова Србија, Покрет снага Србије, Покрет социјалиста, Бошњачка народна странка, Ромска партија, Народна сељачка странка, Демократска партија Македонаца, Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије, Покрет влашког уједињења, Покрет привредни препород Србије и Удружење избеглица у Србији.[16] Најављено је да ће Јоргованка Табаковић бити њихов кандидат за премијера.[17] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 20. марта.[10]

6. Демократска странка Србије – Војислав Коштуница

Демократска странка Србије је на изборе изашла самостално. [18]. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 21. марта.[10]

7. Ивица Дачић – СПС-ПУПС-ЈС

Потпуно исто као и на претходним изборима, Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија су потписали коалициони споразум. Према њему, СПС је имала 142 кандидата за народне посланике, ПУПС 68, а ЈС 40.[19] Такође, како је раније најављено лидер СПС-а, Ивица Дачић је био заједнички кандидат на истовремено одржаним председничким изборима.[19] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 22. марта.[10]

8. Двери за живот Србије

Невладина организација "Двери" је предала изборну листу РИК-у 27. марта. Према покрету, листу је потписима подржао 15.351 грађанин.[тражи се извор] РИК је листу прогласио 28. марта.[10]

9. Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор

Прва мањинска листа која се пријавила за изборе јесте „Савез војвођанских Мађара“ (VAJDASÁGI MAGYAR SZÖVETSÉG), чији је носилац био Иштван Пастор. Они су предали 12.191 валидан потпис, па је 30. марта РИК прогласио ову листу.[10]

10. Реформистичка странка – Проф. др Милан Вишњић

Реформистичка странка је локална странка из Ниша и изашла је други пут на изборе (први пут су изашли 2008). Носилац листе је Милан Вишњић, син председника странке Александра Вишњића.[10] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 4. априла.[10]

11. Странка демократске акције Санџака – др. Сулејман Угљанин

СДАС је друга мањинска листа после СВМ-а, као представник Бошњака из Рашке. Носилац листе је био лидер СДАС-а Сулејман Угљанин.[20] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 12. априла.[10]

12. Покрет радника и сељака

ПРС је група грађана која је била предвођена проф.др. Зораном Драгишићем. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 15. априла. [10]

13. Социјалдемократски савез – Небојша Лековић

СДС је тринаеста листа која се пријавила РИК-у. Носилац листе је Небојша Лековић. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. априла.[10]

14. Све заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка – Емир Елфић

Ово је трећа мањинска листа, која је учествовала на овим изборима и представила се као широка коалиција бошњачких, мађарских, хрватских и словачких мањинских странака. Коалицију су чинили Бошњачка демократска заједница, Грађански савез Мађара Војводине, Демократска заједница Хрвата, Демократска заједница војвођанских Мађара и Словачка странка и носилац листе је председник БДЗ-а Емир Елфић. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. априла. [10]

15. Коалиција „Албанаца прешевске долине“

Једину албанску изборну листу, Републичка изборна комисија је прогласила 22. априла.[10]

16. Црногорска партија – Ненад Стевовић

Једина црногорска мањинска листа, проглашена је на седници Републичке изборне комисије 24. априла.[10]

17. Комунистичка партија – Јосип Броз

Партија коју води унук бившег председника Југославије, Јосипа Броза Тита, Јошка Броз, 20. априла није доставила неопходан број потписа за кандидатуру. После четири дана, достављена су неопходна 1594 потписа, па је Републичка изборна комисија 24. априла прогласила ову листу.[10]

18. Странка „Ниједан од понуђених одговора“

Листа НОПО је имала статус мањинске листе која заступа интересе Влашке националне заједнице. Пошто је 20. априла поднела недовољан број потписа, ови недостаци су отклоњени, па је 24. априла Републичка изборна комисија прогласила је ову листу.[10]

Истраживања јавног мњења[уреди | уреди извор]

2012.[уреди | уреди извор]

Истраживач Извор Период ДС-СДПС-ЛСВ СРС УРС ЛДП-СПО СНС-НС-ПСС-ПС ДСС СПС-ПУПС-ЈС Двери Остали
Фактор плус [21] 1. мај 2012. (објављени) 27% 5,5% 4% 6,4% 32,5% 5,7% 13,2% 3,4% -
Партнер консалтинг [22] 29. април 2012. (објављени) 21,8% 8,4% 6,7% 9,4% 24% 6,2% 11,4% 3,6% -
ИРИ [23] 23-24. април 2012. 26,6% 5,4% 7,4% 8,2% 25,2% 6,1% 12,8% 3,6% -
Фактор плус [24] 14-22. април 2012. 28,3% 5,5% 3,3% 6,2% 33,5% 5,7% 11,8% - 2,7%
Партнер консалтинг [25] 11. април 2012. (објављени) 25,1% 6,9% 6,7% 7,3% 29,7% 5,2% 13,2% 2,9% 3,3%
ИРИ [26] 8-9. април 2012. 24% 5% 8% 8% 27% 8% 12% 5% 3%
Фактор плус [27] 2-8. април 2012. 29,4% 5,7% 3,4% 6,3% 33,4% 5,5% 11,6% - -
eizbori.com [28] 2-5. април 2012. 27,1% 7,9% 6,1% 7,9% 27,1% 6,6% 13,3% 2,8% 1,1% (СВМ 0,7%)
Фактор плус [29] 18-25. март 2012. 29,1% 5,8% 3,8% 6,4% 33,2% 5,8% 11,1% - -
Партнер консалтинг [30] 7-11. март 2012. 31,7% 5,3% 1,9% 5,1% 35,5% 5% 12,6% - СВМ 0,9%
Фактор плус [31] 5-15. фебруар 2012. ДС 28,2%
СДПС 2,6%
7% 3% ЛДП 6%
СПО 0,6%
30,6% 5,6% СПС 7,1%
ПУПС 4%
- -
НСПМ [32] 25. децембар 2011 — 5. јануар 2012. ДС 25%
СДПС 2,6%
ЛСВ 1,6%
6,5% 4% ЛДП 6,3%
СПО 0,9%
СНС 28,9%
НС 0,7%
7,5% СПС 11,2%
ЈС 1,8%
ПУПС 1,4%
0,7% 1%

Резултати[уреди | уреди извор]

Резултати парламентарних избора

Званични резултати које је саопштила Републичка изборна комисија:[33][34]

Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата +/-
1. 5. Покренимо Србију — Томислав Николић 940.659 24,04% 73 +64
2. 1. Избор за бољи живот — Борис Тадић 863.294 22,06% 67 -7
3. 7. Ивица ДачићСПС-ПУПС-ЈС 567.689 14,51% 44 +24
4. 6. Демократска странка Србије – Војислав Коштуница 273.532 6,99% 21 =
5. 4. Чедомир Јовановић – Преокрет 255.546 6,53% 19 +2
6. 3. Уједињени региони Србије – Млађан Динкић 215.666 5,51% 16 -8
9. 9. листа националне мањине Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор 68.323 1,75% 5 +1
12. 11. листа националне мањине Странка демократске акције Санџака - др Сулејман Угљанин 27.708 0,71% 2 =
14. 14. мањинска листа Све заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка - Емир Елфић 24.993 0,64% 1 +1
15. 18. мањинска листа Ниједан од понуђених одговора 22.905 0,59% 1 +1
16. 15. мањинска листа Коалиција Албанаца Прешевске долине 13.384 0,34% 1 =
7. 2. Српска радикална странка – др Војислав Шешељ 180.558 4,61% - -78
8. 8. Двери за живот Србије 169.590 4,33% - =
10. 12. Покрет радника и сељака 57.199 1,46% - =
11. 17. Комунистичка партија - Јосип Броз 28.977 0,74% - =
13. 13. Социјалдемократски савез - Небојша Лековић 16.572 0,42% - =
17. 10. Реформистичка странка – Проф. др Милан Вишњић 8.867 0,23% - =
18. 16. мањинска листа Црногорска партија - Ненад Стевовић 3.855 0,10% - =
- - Неважећи листићи 170.995 4,37% - /
Ред. бр. – редни број на гласачком листићу
Поредак – поредак по броју гласова
мањинска листа – мањинска листа
Избори за народне посланике Републике Србије 2012.[35]
6. мај 2012.‍
Покренимо Србију — Томислав Николић
  
73 24,04%
Избор за бољи живот — Борис Тадић
  
67 22,11%
Ивица ДачићСПС-ПУПС-ЈС
  
44 14,53%
Демократска странка Србије – Војислав Коштуница
  
21 7,00%
Чедомир Јовановић – Преокрет
  
19 6,52%
Уједињени региони Србије – Млађан Динкић
  
16 5,49%
Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор (листа националне мањине)
  
5 1,77%
Странка демократске акције Санџака - др Сулејман Угљанин (листа националне мањине)
  
2 0,69%
Сви заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка - Емир Елфић (листа националне мањине)
  
1 0,63%
Ниједан од понуђених одговора (листа националне мањине)
  
1 0,59%
Коалиција Албанаца Прешевске долине(листа националне мањине)
  
1 0,30%
Српска радикална странка – др Војислав Шешељ
  
0 4,63%
Двери за живот Србије
  
0 4,34%
Покрет радника и сељака
  
0 1,46%
Комунистичка партија - Јосип Броз
  
0 0,74%
Социјалдемократски савез - Небојша Лековић
  
0 0,42%
Реформистичка странка – Проф. др Милан Вишњић
  
0 0,22%
Црногорска партија - Ненад Стевовић
  
0 0,10%
Неважећи листићи
  
0 4,37%
Коначни резултати

Излазност: 57.77% или 3.911.136 од 6,770,013 уписаних бирача

Резултати 2008. и 2012.[уреди | уреди извор]

Избори за народне посланике Републике Србије 2008. и 2012. Однос броја мандата‍
Странка Година Мандати Разлика
Покренимо Србију 2008
  
9 +64
2012
  
73
Избор за бољи живот 2008
  
74 -7
2012
  
67
СПС-ПУПС-ЈС 2008
  
20 +24
2012
  
44
ДСС 2008
  
21 0
2012
  
21
Преокрет 2008
  
16 +3
2012
  
19
СВМ 2008
  
4 +1
2012
  
5
УРС 2008
  
24 -8
2012
  
16
СДАС 2008
  
2 0
2012
  
2
Сви заједно 2008
  
0 +1
2012
  
1
НОПО 2008
  
0 +1
2012
  
1
СРС 2008
  
78 -78
2012
  
0
КАПД 2008
  
1 0
2012
  
1
Напомена: Неке странке су учествовале у различитим коалицијама на претходним изборима. За листу СНС рачуна се само 9 мандата Нове Србије; за листу ДС рачуна се 64 мандата ДС, 5 мандата ЛСВ, 4 мандата СДПС и 1 мандат ХДЗВ, укупно 74; ПРЕОКРЕТ су 13 мандата ЛДП и 4 мандата СПО, укупно 17.

Оптужбе о изборној крађи[уреди | уреди извор]

Српска напредна странка оптужила је Демократску странку да је „брутално покрала изборе“, заменивши оригиналне листиће другим листићима. Томислав Николић, тадашњи председник странке, показао је новинарима око 3.000 гласачких листића, који су по његовим тврдњама бачени у контејнер и замењени другим листићима. Николић је одбио да саопшти где су спорни листићи пронађени.[36]

Републичко јавно тужилаштво наложило је проверу навода Српске напредне странке и аутентичности листића које су показали.[37] Међутим, према речима портпарола Републичког јавног тужилаштва, Томе Зорића, представници Српске напредне странке су одбили да доставе полицији на увид тражене листиће и материјал.[38]

Тадашњи министар животне средине Оливер Дулић написао је на свом твитер профилу да је врећа са листићима које је показао Томислав Николић украдена у Зајечару, и да ју је украо члан Српске напредне странке. СНС је ово демантовала, наводећи да су листићи из једног места у Војводини.[39]

Сумњу у регуларност избора су изразили и Савез војвођанских Мађара и покрет Двери. Председник Уједињених региона Србије, Млађан Динкић, изразио је сумњу регуларност локалних избора у Суботици, Новом Саду и Свилајнцу.[40] Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, заложио се да независна комисија поново преброји све гласове.[41]

Председник Социјалистичке партије Србије и Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да не верује да је поред великог броја посматрача могло доћи до организоване изборне крађе и да не треба подизати тензије пред други круг председничких избора.[42] Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић је такође изјавио да нема доказа да је било организоване изборне крађе и позвао Томислава Николића да прихвати резултате извора.[43]

Драган Тодоровић, тадашњи потпредседник Српске радикалне странке, изјавио је да су посматрачи његове странке пријавили нерегуларности само на једном бирачком месту те да без валидних доказа неће тражити поништавање избора, додавши: „Када тврдите да је било крађе на изборима, морате да наведете место, људе, конкретне податке и то увек знате чим се деси, не треба вам четири дана да схватите да вам је неко нешто украо“.[44]

Дана 10. маја неколико стотина демонстраната и припадника покрета Двери српске предвођени председничким кандидатом Владаном Глишићем су у Београду протестовали шетњом до Храма Светог Саве. Наредног дана Двери су организовале исте протесте у Новом Саду.[45]

Дана 11. маја представници и демонстранти опозиционих група и СНП 1389 окупирали су седиште општине Нови Београд и затражили поштене изборе. Полиција је у вече успела да разбежи демонстранте и одблокира објекат[46].

Потпредседник ДСС-а Милош Алигрудић рекао је да је од тренутка када су страначки представници открили да на једном бирачком месту у Кучеву недостаје врећа са гласачким листићима кренула опструкција РИК-а. „Опструкција је била скандалозна и катастрофална и она иде на то да се не може изјавити ваљани приговор и да нам се ни физички не дозвољава, одбијањем комуникације, да уопште у том смеру реагујемо“, рекао је он новинарима испред седишта РИК-а[47].

У Врању након обављене контроле дела изборног материјала, представници Нове Србије и СРС тврде да је неко украо 9 џакова са листићима. Председник Градског одбора НС у Врању Радослав Лале Мојсиловић каже да су прегледали материјал са 14 бирачких места и да на тим местима покрадено 12 гласова Нове Србије и 11 Српске радикалне странке[48].

Формирање владе[уреди | уреди извор]

После двоипомесечних преговора владу Србије су формирали коалиција око Српске напредне странке, СПС-ПУПС-ЈС и Уједињени региони Србије, којима су се придружили Социјалдемократска партија Србије и још неколико представника мањина. За премијера је изабран лидер социјалиста Ивица Дачић, који на Видовдан добио мандат за састав владе од председника републике Томислава Николића а ступио је на функцију 27. јула. За председника Народне скупштине је изабран Небојша Стефановић из редова СНС-а.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Парламентарни избори 6. маја”. Vaseljenska.com. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  2. ^ „РТС :: Србија пред председничким изборима”. Приступљено 29. 4. 2012. 
  3. ^ „РТС :: Локални и покрајински избори” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  4. ^ „Predsjednički izbori u Srbiji u svibnju – Nacional.hr”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  5. ^ а б „РТС :: Расписани парламентарни избори” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  6. ^ „РТС :: Српски избор(и) 1990–2008” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  7. ^ Ime. „DS na izbore sa Ljajićevom strankom | Telegraf - Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  8. ^ „Čanak: Razgovori DS i LSV o saradnji”. 021.rs. Архивирано из оригинала 29. 2. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  9. ^ „B92 - Izbori 2012 - Đilas prvi na izbornoj listi DS-a”. Приступљено 29. 4. 2012. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „178. седница Републичке изборне комисије”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  11. ^ „Video - Kakva će biti izborna lista radikala?”. B92. Приступљено 13. 3. 2012. 
  12. ^ „РТС :: УРС: Динкић кандидат за премијера” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  13. ^ „Vesti - LDP predstavio svoj "Preokret". B92. 5. 11. 2011. Приступљено 13. 3. 2012. 
  14. ^ „Vesti - Frakcija: SPO u Preokretu nelegalno”. B92. Приступљено 13. 3. 2012. 
  15. ^ „Blic Online | ASNS danas o podršci Pokretu Preokret”. Blic.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  16. ^ „Press Online :: Predsedništvo NS: Nikolić nosilac liste SNS-NS-PSS-PS” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 14. 03. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  17. ^ „Blic Online :: Jorgovanka Tabaković kandidatkinja SNS za premijerku Srbije”. blic.rs. 26. 4. 2012. 
  18. ^ „Blic Online | Petković: DSS samostalno izlazi na izbore”. Blic.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  19. ^ а б „Blic Online | Dačić kandidat koalicije: Jedva čekamo predsedničke izbore i upozoravamo Tadića - nema kalkulacije”. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  20. ^ „Aktivnosti[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 21. 3. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  21. ^ „Najviše glasova za SNS i Tomislava Nikolića | Mondo”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2012. 
  22. ^ „Opala podrška DS-u i SNS-u | Mondo”. Приступљено 29. 4. 2012. 
  23. ^ „IRI anketa parlamentarni izbori: DS vodi, Preokret, URS, DSS i SRS iznad cenzusa | Izbori 2012”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  24. ^ „Faktor plus: SNS 33,5, a DS 28,3 odsto glasova”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  25. ^ Partner: Rezultati istraživanja javnog mnjenja, 11. april 2012, slajd 12[мртва веза]
  26. ^ „ESKLUZIVNO - Anketa izbori 2012. IRI - SNS vodi, Preokret, URS i DSS iznad cenzusa, Dveri prvi put prešle cenzus | Izbori 2012”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  27. ^ Faktor plus: Tadić 35,8, a Nikolić 35,7 odsto[мртва веза]
  28. ^ „Istraživanje eizbori.com DS i SNS izjednačeni, sledi SPS, cenzus prelaze Preokret, SRS, DSS i URS”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  29. ^ Фактор плус: Незнатно промењен однос снага
  30. ^ Agencija Partner: Povećala se podrška SNS i DS
  31. ^ „Faktor plus: SNS podržava 30,6 odsto građana, DS - 28,2 odsto”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  32. ^ Скоро 70% грађана излази на изборе
  33. ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  34. ^ Izbori uživo: "Ekonomist" prognozira kohabitaciju Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012), Блиц
  35. ^ Прелиминарни резултати Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2014), приступљено дана 8. маја 2012. године.
  36. ^ Nikolić: Izvršena zamena originalnih listića : Politika : POLITIKA, Приступљено 8. 4. 2013.
  37. ^ Tužilaštvo naložilo policiji proveru navoda oko listića (VIDEO) - VESTI - SMEDIA, Приступљено 8. 4. 2013.
  38. ^ Zorić: SNS policiji ne da na uvid glasačke listiće - VESTI - SMEDIA Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  39. ^ Dulić: Vreća sa listićima ukradena u Zaječaru, SNS: Vreća je iz Vojvodine - 24sata.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  40. ^ Blic Online | Dinkićeve primedbe se odnose na lokalne izbore Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  41. ^ Koštunica: Nezavisna komisija da prebroji glasove - Telegraf.rs, Приступљено 8. 4. 2013.
  42. ^ Dačić: Ne verujem da je bilo krađe, prihvatite rezultate - VESTI - SMEDIA, Приступљено 8. 4. 2013.
  43. ^ RTS :: Jovanović: Nije bilo izborne krađe, Приступљено 8. 4. 2013.
  44. ^ Press Online :: Vesti dana - politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: SRS nema dokaze o krađi Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  45. ^ Двери Српске - Покрет ЗА Живот Србије, Приступљено 8. 4. 2013.
  46. ^ Блокада општине Нови Београд (Видео) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2015), Приступљено 8. 4. 2013.
  47. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2012. 
  48. ^ Изборна крађа у Врању? Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2012), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]