Г17 плус

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Г17+)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Г17 Плус
G17 plus logo.png
ПредседникМлађан Динкић (последњи председник)
ОснивачМирољуб Лабус
Заменик председникаВерица Калановић
Основана1997 (као НВО)
2002 (као странка)
Распуштена2013
НаследникУједињени региони Србије
СедиштеТрг републике 5/IV, Београд
 Србија
Идеологијалиберални конзервативизам[1],
европеизам.
Политичка позицијаДесни центар
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна партија
Народна скупштина Републике Србије (2007.)
32 / 250
Веб-сајт
www.g17plus.rs

Г17 плус је бивша либерал-конзервативна[1] политичка странка (раније је била невладина организација) у Србији. Основана је децембра 2002. године. Председник странке је Млађан Динкић. Странка се трансформисала ујединењем странка и покрета у коалицију Уједињени региони Србије који су од 2013. су постали политичка странка,[2] чиме је Г17 плус као организација престао да постоји.

Учешће у Првој влади Војислава Коштунице (2004)[уреди]

Странка је на ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. добила 34 посланичка места. Након двомесечних преговора о формирању нове српске Владе, ушла је у Владу (3. март 2004) заједно са ДСС и СПО-НС, уз мањинску подршку СПС-а. Шеф посланичке групе у републичком парламенту је био Милољуб Албијанић

У тој Влади је имала министарство финансија на чијем челу је био Млађан Динкић. После оставке вицепремијера, Лабуса, на његово место је дошла дотадашња министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства, Ивана Дулић-Марковић, која је 9. септембра изабрана за потпредседницу странке. На њено место министра пољопривреде, водопривреде и шумарства, дошао је Горан Живков, такође члан ове партије. Такође је држала и министарство здравља на чијем је челу др Томица Милосављевић, који је остао потпредседник странке и након Изборне скупштине.

Радован Јелашић, функционер странке, налазио се на месту гувернера Народне банке Србије.

Првог октобра 2006. Г17 ПЛУС је дала оставке на сва министарска места. Оставке су у Скупштини усвојене 9. новембра, што је довело до нових избора 21. јануара 2007.

Учешће у Другој влади Војислава Коштунице (2007)[уреди]

Г17 плус је у Влади од 15. маја 2007. године (Демократска странка Србије, Демократска странка, Г17 плус и Нова Србија ) имала министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић) и министарство науке (Ана Пешикан).

Учешће у Влади Мирка Цветковића (2008)[уреди]

Након избора 11. маја 2008. године, на којима је учествовала као део коалиција За европску Србију (ЗЕС), Г17 ПЛУС освојила је 24 посланичких места у републичкој скупштини. Шеф посланичке групе је Сузана Грубјешић.

Г17 плус је у Влади од 7. јула 2008. године поред ресора које је имала и у претходној влади — министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић, који је овај пут био и потпредседник Владе), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић), добила и министарство културе (Небојша Брадић), министарство за телекомуникације и информатичко друштво Јасна Матић) и министарство за Национални инвестициони план (Верица Калановић), док је ресор науке препуштен коалиционим партнерима (ДС).

Почетком 2011. године дошло је до неочекиваних промена у влади. Убрзо након што је у крајем јануара дугогодишњи министар здравља Томица Милосављевић поднео оставку (из личних разлога), уследило је и разрешење/оставка министра економије и регионалног развоја и потпредседника Владе Млађана Динкића а с њим се солидарисала и министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, која је (такође) поднела оставку.

Радован Јелашић је до 2010. био на месту гувернера Народне банке Србије.

Учешће у Влади Ивице Дачића (2012)[уреди]

Г17 плус је учествовао у Влади Ивице Дачића, чији је потредседник био Александар Вучић, све до реконтрукције Владе 2012. године. На изборе странка је изашла у оквиру коалиције Уједињени региони Србије. Странка је у овој влади имала потпредседника за европске интеграције (Сузана Грубјешић) и два министарска ресора — министарство финансија и привреде (Млађан Динкић) и министарство регионалног развоја и локалне самоуправе (Верица Калановић).

Резултати на парламентарним и председничким изборима[уреди]

Народна скупштина Републике Србије
Избори Коалиција # гласова % од важећих # посланика Влада Лидер
2000 ДОС 2.404.758 64,09%
0 / 250
владајући[a] Мирољуб Лабус
2003 са СДП 438.422 11,46%
31 / 250
владајући
(до октобра 2006)
опозиција
(од октобра 2006)[b]
Млађан Динкић
2007 275.041 6,82%
19 / 250
владајући
2008 За европску Србију 1.590.200 38,42%
24 / 250
владајући
2012 Уједињени региони Србије 215.666 5,51%
10 / 250
владајући
(до августа 2013)
опозиција
(од августа 2013)
Председник СР Југославије
Избори Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат Детаљи
2000 Војислав Коштуница 1. 2.470.304 50,24 без другог круга изабран кандидат коалиције ДОС;
увод у петооктобарску револуцију
Председник Републике Србије
Избори Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат Детаљи
2002 Мирољуб Лабус Стагнација 2. 995.200 27,96% Стагнација 2. 1.516.693 31,62% није изабран[c]
2003 бојкот[3]
2004 Драган Маршићанин Пад 4. 414.971 13,30% није изабран кандидат владајуће коалиције
2008 Борис Тадић Раст 2. 1.457.030 35,39% Раст 1. 2.304.467 50,31% изабран подркша кандидату из коалиције
2012 Зоран Станковић Пад 5. 257.054 6,58% није изабран кандидат коалиције УРС

Истакнути чланови[уреди]

Посланичка група УРС у 8. сазиву парламента (2008—2012)[уреди]

Посланичка група Уједињени региони Србије формирана је 14. марта 2011. у Народној скупштини Републике Србије. Посланичку групу чине следећи народни посланици:

Посланичка група УРС у 9. сазиву парламента (2012—)[уреди]

Посланичка група Уједињени региони Србије у Народној скупштини Републике Србије чине посланици чланови Г17 плус и других странака — углавном чланова коалиције Уједињени региони Србије. Посланичку групу чине следећи народни посланици:[4]

Из Г17 плус:

Из Заједно за Шумадију:

Из Живим за Крајину:

Организација странке[уреди]

Г17 плус је организована по територијалном принципу. Сви организациони облици странке у свом саставу, по правилу, имају 30% мање заступљеног пола. Организациони облици странке су месни, општински, градски и покрајински одбори.

Месни одбор[уреди]

Месни одбор је део општинског одбора и обухвата територију једне месне заједнице. Г17 плус има 834 месна одбора. Месни одбор бира председника месног одбора који даље кооординира радом месног одбора.

Општински одбор[уреди]

Општински одбор је основни организациони облик странке. Г17 плус има 165 општинских одбора, од 168 општина колико постоји у Србији. Сви чланови општинске организације бирају чланове општинског одбора на Изборној скупштини општинске организације и то 5% од броја чланова општинске организације. Списак општиснких одбора Г17 плус

Градски одбор[уреди]

Градски одбор се формира за подручје града које у свом саставу има више општине. Г17 Плус има 24 градска одбора.

Покрајински одбор[уреди]

Покрајински одбор се формирају за подручја покрајине Републике Србије.

Бивши чланови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Г17+ није имао кандидате за народне посланике на изборној листи ДОС-а, је био део коалиције и касније је имао министрско место у влади
  2. ^ министри из Г17+ су 1. октобра 2006. напустили владу након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији, али оставке нису усвојене у парламенту пошто нису одржаване седнице до нових избора
  3. ^ резултати проглашени неважећим због ниске излазности