Далибор Солдатић (професор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Далибор Солдатић
Датум рођења(1947-06-17)17. јун 1947.(72 год.)
Место рођењаБуенос Ајрес
Аргентина

Далибор Солдатић (Буенос Аирес, 17. јун 1947) је српски лингвиста, филолог-хиспаниста, преводилац, професор универзитета[1] и својевремени југословенски дипломата. Шеф је катедре за Иберијске студије Филолошког факултета у Београду, као и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду.

Између осталог, преводио је дела Хорхеа Луиса Борхеса на српски и Милорада Павића на шпански језик.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. јуна 1947. године у Буенос Аиресу (Аргентина). Син је југословенског амбасадора истог имена и презимена. Основну школу и гимназију похађао је у Сплиту, Београду и Мексику.

Дипломирао је шпански језик и књижевност на Националном Аутономном Универзитету у Мексику (УНАМ). Магистрирао на истом универзитету, одбранивши рад под насловом La nostalgia en la obra poética de Rafael Alberti. Докторирао 1984. године са докторском дисертацијом под насловом Теорија романа Марија Варгас Љосе.

Академска каријера[уреди]

  • 1970-1974. Асистент-приправник за шпански језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • 1974-1985. Асистент за шпански језик и књижевност.
  • 1985-1989. Доцент за шпански језик и књижевност.
  • 1994-2003. Доцент за шпански језик и књижевност.
  • 2003-2012. Ванредни професор.
  • 2012. Редовни професор.

Дипломатска каријера[уреди]

  • 1989. године прелази на рад у Савезни секретаријат за иностране послове и преузима дужност заменика начелника Управе за информације и културу.
  • Од септембра 1990. године до јуна 1992. године, саветник за штампу у Амбасади СФРЈ у Риму.
  • Од јуна 1992. године до јуна 1993. године, отправник послова у Амбасади СРЈ у Риму.

Дела[уреди]

Студије[уреди]

  • Шпанска књижевност I, 1985.
  • Прилози за теорију новог хиспаноамеричког романа, 2002.
  • Свет хиспанистике: увод у студије, 2011.

Преводи на српски[уреди]

  • Хорхе Луис Борхес, Пешчана књига, 2002.
  • Хесус Фереро, Белвер Јин, 2006.
  • Гонсало Торенте Баљестер, Хроника о запањеном краљу, 2006.[2]
  • Рамон Х. Сендер, Агире, гнев божји. Еквиноцијална пустоловина Лопеа де Агиреа, 2006.[3]
  • Лусија Ечеварија, Љубав, знатижеља, Прозак и сумње, 2007.
  • Хуан Гојтисоло, Знаци идентитета, 2009.
  • Бенито Перес Галдос, Разбаштињена, 2012.

Преводи на шпански[уреди]

  • Milorad Pavić, Diccionario jázaro. Novela léxico (1989).

Референце[уреди]

  1. ^ Далибор Соладтић Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 29, 2015) (на језику: енглески), страна наставника на сајту Филолошког факултета у Београду
  2. ^ „Промоција едиције „Најбољи шпански романи друге половине XX века. Делфи књижаре. 13. 05. 2010. Приступљено 29. 01. 2015. 
  3. ^ Симић, Растко (06. 08. 2007). „Агире, гнев божји”. B92. Архивирано из оригинала на датум 29. 01. 2015. Приступљено 29. 01. 2015.