Добри Стојановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Добри Стојановић
Добри Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1943-11-10)10. новембар 1943. (80 год.)
Место рођењаКална, Краљевина Бугарска
Уметнички рад
ПољеСликарство

Добри Стојановић (Кална, 10. новембар 1943) српски је сликар и графичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. новемба 1943. у Кални где је завршио основну школу.[1] Гимназију је завршио у Београду и дипломирао је на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду 1969. године, где је завршио и постдипломске студије 1972.[1] Као стипендиста белгијске владе, специјализовао је графику на La Chambre у Бриселу 1973. године.[2] У Мадриду је, као стипендиста шпанског Министарства културе, усавршавао сликарство 1987. Сликарство је учио у класи професора Миодрага Вујачића Мирског и Божидара Џмерковића, а специјализовао је у класи професора Агустин Убеда Ромера у Мадриду. Радио је као професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на Катедри цртања и сликања. Био је дугогодишњи илустратор „Политике Експрес”. Самостално је излагао у Београду 1971. и 1973,[3] Новом Саду и Ивањици 1972, Бриселу 1973, Сомбору 1974, Скопљу и Битољу 1975,[1] Куманову, Бања Луци, Лијежу, Загребу, Нишу, Паризу, Подгорици, Мадриду, Сарајеву, Крушевцу и другим местима, а групно у преко двеста педесет места у Југославији и осамдесетак у иностранству од 1969. године.[1] О његовом делу су писали бројни домаћи и страни ликовни критичари и заступљен је у неколико књига о савременој ликовној уметности, као и у Енциклопедији Британика. Добитник је двадесетак значајних награда из домена графике, цртежа и сликарства у земљи и свету. Његова дела се налазе у светским музејима и колекцијама, у Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности у Београду, Краљевској библиотеци „Алберт I” у Бриселу, Музеју лепих уметности у Лијежу, Музејима савремене уметности у Кракову, Севиљи, Сеулу, Мастрихту, Токију и другим. Поред сликарства, цртежа и графике, бави се мозаиком, таписеријом, илустрацијама, опремом књиге и теоријом уметности. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Живи у Београду.

Добри Стојановић на својој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, јуна 2014. године.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Прва награда ЦК СО Србије за цртеж 1968.[1]
  • Велика награда на Првом интернационалном бијеналу портрета у Тузли 1968.[1]
  • Награда Универзитета уметности у Београду за плакат 1969.[1]
  • Награда Фонда „Ђорђа Андрејевића Круна” у Београду 1971.[1]
  • Октобарска награда Београда за стручне и научне радове студената 1971.[1]
  • Прва награда Колоније за графику у Ивањици 1972.[1]
  • Друга награда на Пролећној изложби УЛУС-а 1974.[1]
  • Друга награда на Тријеналу графике у Сомбору 1975.[1]
  • Откупна награда на југословенском Тријеналу цртежа 1975.[1]
  • Прва награда за цртеж на изложби „Свет у коме живимо” 1975.[3]
  • Гран при на Петом интернационалном бијеналу у Сеулу 1986.
  • Велика награда на Четвртом интернационалном бијеналу портрета у Тузли 1986.
  • Maximo Ramos на Седмој међународној изложби графике у Коруњи 1990.
  • Вукова награда 2022.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Млади 1974—1975. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1976. 
  2. ^ а б Куртеш, Александра. „Уручене Вукове награде”. Politika Online. Приступљено 2022-02-12. 
  3. ^ а б Млади 1976—1977. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1978. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добри_Стојановић&oldid=27027004”