Стогазовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стогазовац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.132
Географске карактеристике
Координате43°37′35″ СГШ; 22°10′14″ ИГД / 43.6265° СГШ; 22.1705° ИГД / 43.6265; 22.1705Координате: 43°37′35″ СГШ; 22°10′14″ ИГД / 43.6265° СГШ; 22.1705° ИГД / 43.6265; 22.1705
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина327 м
Стогазовац на мапи Србије
Стогазовац
Стогазовац
Стогазовац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознака

Стогазовац је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Удаљен је 10 km северозападно од Књажевца. Према попису из 2002. било је 132 становника (према попису из 1991. било је 184 становника).

Физичко-географске одлике[уреди]

Рељеф[уреди]

Кроз село протиче Зубетиначка река коју њеним уласком у његов атар називају „Стогазовачка река”. Она је усекла клисуру Ждрело коју многи називају „Књажевачким Метеорима” јер њене стене конфигурацијски подсећају на популарне грчке „Метеоре”.[1] Клисура Ждрело спада у флувио-денудационе облике рељефа. Налази се на самом излазу из села, из правца Књажевца. Њена дужина износи око 300 m. Клисура је усечена у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Са њене десне стране налази се брдо Кулиња (540 m), а са леве стране брдо Рудина (460 m). У клисури, непосредно уз реку издижу се кречњачке стене специфичних облика до висине од 70 - 80 m. Највише литице су Лисичији и Здравачки камен на десној страни клисуре. Лисичији камен назива се још „Момин камен” или „Девојачки камен”. Са врха овог камена пружа се предиван поглед на клисуру и село. Он се налази у средишњем делу клисуре. Здравачки камен издиже се на самом улазу у клисуру. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2 - 3 m. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру.

На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор „свете воде” кога мештани називају „Божја трпезица”. Сматра се да извор никада није пресушио и да има лековито дејство за очне болести. Поред њега пронађен је римски жртвеник. Дно извора карактеристично је по великом броју обрушених блокова стена, преко којих река протиче у виду слапова. Ови блокови допринели су стварању великих вирова међу којима су познати Сињи вир, Телчи вир и најнизводнији Петковски вир. Телчи вир добио је име током XIX века када су због велике суше становници околних села појили стоку у њему. Узводно од Телчег вира налази се рупа у стени испуњена речном водом која се назива „бунар” и удубљење у виду каде у каменом блоку кроз које протиче река у виду слапа и спушта се у вир.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Стогазовац живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 58,8 година (56,1 код мушкараца и 61,5 код жена). У насељу има 55 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,40.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 452
1953. 437
1961. 418
1971. 346
1981. 292
1991. 184 179
2002. 132 137
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
132 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „KNJAŽEVAČKI METEORI: Raj za planinare u Stogazovcu”. tvi. 
  2. ^ Сибиновић, Микица; Петковић, Милан. „КЛИСУРА ЖДРЕЛО У СЕЛУ СТОГАЗОВАЦ” (PDF). 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]