Сен Лорен
Сен Лорен (фр. Fleuve Saint-Laurent, енгл. Saint Lawrence River), у неким старијим изворима и река Светог Ловре, је река која протиче кроз Канаду и САД. Дуга је 965 km. Пролази кроз две канадске покрајине Онтарио и Квебек, а једним делом свог тока чини државну границу између канадске провинције Онтарио и америчке државе Њујорка. Улива се у залив Сен Лорен. Река повезује Велика језера са Атлантским океаном.
Река Сен Лорена проглашена је за најбоље место на свету за риболов на гргеча од стране магазина "Басмастер".[2] Име носи по старохришћанском свецу светом Лаврентију.
Географија
[уреди | уреди извор]Сен Лорен настаје из језера Онтарио као отока код места Кингстон и Вучјих острва.
Одатле даље пролази поред Гананоке, Броквила у Онтарију, Огденсбурга и Месене у Њујорку, Корнвола у Онтарију, па пролази кроз велике градове у Квебеку: Монтреал, Троа Ривјер и Квебек, пре него што се улије у Залив Сен Лорен.
Укупна дужина са најдужом притоком му је 3.058 km, а од језера Онтарио до ушћа дужина реке је 1.197 km. Притока за коју се сматра да је најдаље и може се на неки начин сматрати извором је Норт Ривер у америчкој држави Минесота. Дренажна површина реке, која укључује и подручје Великих језера, највећег слатководног система, износи 1,03 милиона km². Просечан проток на ушћу је 10.400 m³/s. Река на свом путу од језера Онтарио укључује још неколико мањих језера у Квебеку и три архипелага; Хиљаду острва, поред Кингстона у Онтарију, Хохелага архипелаг код Монтреала и архипелаг Минган код Квебека.
Језеро Шамплејн, реке Отава, Ришеље и Сагенеј се уливају у реку Сен Лорен.
Река Сен Лорен пролази кроз сеизмички активну зону, која је познатија под именом Напрслина светог Лоренца (Saint Lawrence rift system)
Историја
[уреди | уреди извор]Кроз историју Залив Сен Лорен био је много пута посећиван. Од познатих морепловаца вреди напоменути Џона Кабота и Жака Картјеа, а забележене су и посете баскијских рибара.
Први познати европски истраживач који је упловио у сам залив и даље уз реку је био Жак Картје. Он је уз помоћ два сина ирокешког поглавице Донакона, 1535. године, на свон другом путу за Канаду, на дан светог Лоренца (Сен Лорен на француском) упловио у воде Сен Лорена. На основу овога је и река добила своје име. Обале реке биле су насељене Индијанцима из племена Ирокези, који су често били називани Ирокези светог Лоренца. Ирокези су иначе представљали лабав племенски савез америчких Индијанаца из североисточних шума Северне Америке, а већином су живели у подручјима данашње државе Њујорк[3].
Као река која се делом налази у Америци, њено име је једно од шест најстаријих топонима које имају европско порекло[4]
Да би описали водени ток реке, до раних година 16. века, Французи су за ову реку од залива до Монтреала и даље за данашњу реку Отава користили назив Канадска река (Rivière du Canada ). Сен Лорен је после Картјеовог другог путовања и картографисања залива почела да служи европским морепловцима и истраживачима као главни улаз и пут у копно Северне Америке. Први Европљанин који је истражио речне путеве Реке светог Лоренца је био француски истраживач Самјуел де Шамплен.
Због брзака (Rapides de Lachine) који су почели да се јављају, на подручју данашњег канадског града Монтреала, река даље од тог места више није била пловна. Из тог разлога је 1825. године направљен и отворен канал Горње језеро који је заобилазио брзаке и омогућио даљњу пловидбу узводно.
Велики систем канала је, за обезбеђивање што боље пловности, био грађен од 1954. па до 1959. године када је 26. јуна свечано отворен. То је био заједнички пројекат САД и Канаде а на отварању су били краљица Елизабета и амерички председник Ајзенхауер. Овај систем канала сада обезбеђује пловност од Атлантског океана па све до Горњег језера (Lake Superior)).
Током Другог светског рата одиграло се доста сукоба са немачким подморницама, како на самој реци тако и у заливу. Ове битке, које су се непрекидно одвијале током рата биле су познате под називом Битке код светог Лоренца (Battle of the St. Lawrence).
Резидентни китови
[уреди | уреди извор]- Белуга (скоро угрожен)
- Уљешура (рањив)
- Грбави кит
- Минке кит
- Кит перајар (угрожен)
- Плави кит (угрожен)
- Паткаста уљешура
- Северноатлантски прави кит (сада ређе због статуса угрожености, али се повећава у регионима Сен Лоренса од 1995. или 1998.[5])[6][7][8][9]
- Гренландски кит (врло повремено, историјски уобичајено)
- Североатлантски сиви кит (искорењен)[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Rivers”. Atlas of Canada. Natural Resources Canada. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г.
- ^ „St. Lawrence River named best bass fishery”. WWTI - InformNNY.com (на језику: енглески). 2022-09-08. Архивирано из оригинала 20. 04. 2023. г. Приступљено 2023-04-16.
- ^ William Henry Johnson, French Pathfinders in North America (Project Gutenberg), Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ The Spanish names Florida, Dry Tortugas, Cape Canaveral, Appalachian, and California appeared earlier.....From Spanish historian Antonio de Herrera y Tordesillas's accounts, published in 1601 -- Stewart, George (1945). Names on the Land: A Historical Account of Place-Naming in the United States. New York: Random House. стр. 11-17, 29.
- ^ „Une baleine noire en vue! Merci d'appeler Urgences Mammifères Marins! - Baleines en direct”. 12. 7. 2013.
- ^ „Introduction”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 2016-02-05.
- ^ „Hear them coming: right whales return to the Gulf of St. Lawrence”. Fisheries and Oceans Canada Homepage. 2013-04-22. Приступљено 2016-02-05.
- ^ „Une baleine noire dans le Parc marin du Saguenay-Saint-Laurent”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 15. 07. 2023.
- ^ „Une baleine noire observée près de l'île Rouge - Baleines en direct”. 10. 7. 2015.
- ^ „Regional Species Extinctions - Examples of regional species extinctions over the last 1000 years and more.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-04-25. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stewart, George (1945). Names on the Land: A Historical Account of Place-Naming in the United States. New York: Random House. стр. 11-17, 29.
- Creighton, Donald Grant (2002) [1937], The empire of the St. Lawrence: a study in commerce and politics (reprint), University of Toronto Press, ISBN 0-8020-8418-4
- Dawson, Samuel Edward (2003), The Saint Lawrence: Its Basin and Border-lands, Heritage Books, ISBN 0-7884-2252-9
- Denison, Merrill (1955). The Barley and the Stream: The Molson Story. McClelland & Stewart Limited.
- Ellis, William S. (мај 1980). „Canada's Highway to the Sea”. National Geographic. св. 157 бр. 5. стр. 586—623. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
- McNeese, Tim (2005), The St. Lawrence River, Chelsea House Publishers, ISBN 0791082458
- Parham, Claire Puccia (2009), The St. Lawrence Seaway and Power Project : an oral history of the greatest construction show on earth, Syracuse University, ISBN 978-0-8156-0913-1
- Stagg, Ronald (2010), The Golden Dream: A History of the St. Lawrence Seaway, Dundurn Press, ISBN 978-1-55002-887-4
- „Protected Planet | Parc marin du Saguenay - Saint-Laurent”. Protected Planet. Приступљено 2020-10-22.
- „Registre des aires protégées du Québec” (PDF). Ministère du Développement durable, de l'Environnement et des Parcs du Québec. Приступљено 2008-04-27.
- Branch, Legislative Services (2015-02-26). „Consolidated federal laws of canada, Saguenay-St. Lawrence Marine Park Act”. laws-lois.justice.gc.ca. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2020-09-28.
- „Parks Canada Attendance 2003-04 to 2007-08” (PDF). Parks Canada. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-06-05. г. Приступљено 2009-04-04.
- Parks Canada Agency, Government of Canada (2019-03-19). „Saguenay–St Lawrence Marine Park Management Plan 2010 - Saguenay–St. Lawrence Marine Park”. www.pc.gc.ca. Приступљено 2022-10-12.
- „Species at risk registry”. species-registry.canada.ca. Приступљено 2022-10-12.
- „Fjord and river – Parc marin du Saguenay-Saint-Laurent” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 07. 2023. г. Приступљено 2022-10-13.
- „Tadoussac Tells its Story”. tadoussac.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Морски пут светог Лоренца
- Сигуран пролаз: помоћ у навигацији Реком светог лоренца — Историјски есеј, илустрован са цртежима и фотографијама
- „Спасити реку"
- Река светог Лоренца у Канадској енциклопедији Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2011)
- Камера уживо
- Документарац Жака Кустоа, Сен Лоренц: Степенице до мора
- Regional Geography of the St. Lawrence River
- Information about Juniper Island (Ontario)
- St. Lawrence Parks Commission (Ontario)
- Annotated Bibliography on St. Lawrence County and Northern New York region.
- International St. Lawrence River Board of Control Архивирано 23 јул 2013 на сајту Wayback Machine
- The Steamboats Sir James Kemp and Lord Dalhousie on the River St. Lawrence, Upper Canada in 1833 by D.J. Kennedy, Historical Society of Pennsylvania Архивирано 22 децембар 2016 на сајту Wayback Machine