Драган Бурсаћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Бурсаћ
Бурсаћ 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1975-10-25)25. октобар 1975. (48 год.)
Место рођењаБихаћ, СФР Југославија
Новинарски рад
НовинеАл Џазира Балканс

Драган Бурсаћ (Бихаћ, 25. октобар 1975) босанскохерцеговачки је новинар и колумниста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у мијешаном браку, отац му је Србин и а мајка Хрватица.[1]

Бурсаћ је одрастао у Босанском Петровцу гдје је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Сремској Митровици.[2]

Као младић био је војник Војске Републике Српске и учествовао је у борбама на фронту.[1][3] За своје учешће у офанзиви на Бихаћ, изјавио је да је Гледао и срамно ћутао.[4]

Године 2002. је дипломирао на Филозофском факултету у Бања Лука. Професор је филозофије и социологије.[2]

Новинарством се почиње бавити 1998. у студентском магазину БУМ. Након дипломирања почиње радити као новинар на Радио Бањалуци. Од 2009. до 2016. запослен је као новинар и колумниста БУКА портала.[5][6] Од 2014. почиње објављивати колумне за Ал Џазира Балканс. Редован је колумниста Ал Џазира Балканс[7] и портала Радио Сарајево.[8] Објављује и на порталима Аутономија[9] и Антена М.[10]

Члан је П.Е.Н. Центра БиХ.[11] Живи и ради у Бања Луци.[2]

Ставови[уреди | уреди извор]

Као мисију свог професионалног рада Бурсаћ дефинише да има изнијети пред лице повијести факте који ће нам сутра омогућити да будемо нормални, здрави и честити људи.[12]

Залаже се за укидање ентитета и кантона у БиХ.[13]

Бурсаћ сматра да држава Србија није дио цивилизованог свијета[14] те да колективно одбија да се суочи са прошлошћу.[15]

Он Србе карактерише као незрелу нацију заробљену у порицању.[16]

Драган Бурсаћ сматра да је Република Српска тренутно највећи споменик геноциду на свијету.[17] Он у својим текстовима Републику Српску назива Републиком Шумском и Републиком Мафијашком.[18]

Републику Српску Крајину у својим текстовима карактерише као злочиначку творевину.[19]

У текстовима заступа став да крвави српски свет води у нестанак Срба. За узрок грађанских ратова деведесетих Бурсаћ проналази великосрпски национализам.[20]

Износи тврдњу да је за чињеницу да већина Срба из Сарајева више не живи у родном граду - одговорно пар српских будала. Ове наводе је демантовао социолог и новинар Душан Шеховац.[21][22]

Дјеловање митрополита Амфилохија окарактерисао је као деструктивно нечовјечни рад.[23]

Након подршке коју је Новак Ђоковић пружио грађанима Црне Горе активним у мирним протестима против контроверзног закона о слободи вјероисповјести, Бурсаћ га је окарактерисао као великосрпског националисту.[24]

У текстовима за портал из Црне Горе Антена М, Бурсаћ осмовјековну Српску православну цркву назива Црквом Србије и псеудоисторијски тврди да средњовјековна српска династија Војислављевића има етнички црногорски предзнак.[25]

За државни празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе писао је да је пребројавање четничког кадра и силовање повијести која узвраћа тиме што је на исти дан нацистичка Њемачка почела да користи своју заставу.[26]

Пријетње[уреди | уреди извор]

Због својих ставова је у неколико наврата добијао пријетње смрћу.[27][28][29][30]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2013. — Годишња награда УНИЦЕФ-а за посебан новинарски допринос промоцији и заштити права дјетета[5]
  • 2014. — Новинарска награда „Срђан Алексић” за континуирано извјештавање о маргинализованим групама и развоју друштвено одговорног новинарства[31]
  • 2017. — Уједињене нације Босна и Херцеговина Признање за новинарски допринос информисању и промоцији циљева одрживог развоја у Босни и Херцеговини[32]
  • 2018. — Европска Новинска Награда у категорији мишљење за колумну Треће стријељање ђечака Петра из Коњица[33]
  • 2018. — Годишња награда у категорији Новинар Године, Друштво Новинара Босне и Херцеговине[12]
  • 2018. — Повеља Почасног Грађанина Босанског Петровца за развој и општи напредак општине Босански Петровац[34]
  • 2021. — Годишња регионална награда „Мирко Ђорђевић“ за најбољег новинара на бившом југословенском простору - годишња награда Независног друштва новинара Војводине (НДНВ)[35]
  • 2021. — Награда њемачке асоцијације за Југоисточну Европу „Südosteuropa-Gesellschaft”[36]

Дела[уреди | уреди извор]

  • ПТСП споменар, збирка кратких прича, 2018.[37][38]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Slobodna Dalmacija - Dragan Bursać, vojnik Republike Srpske donosi svoju istinu o Mrkonjić Gradu: Za nas su Gotovina i Arkan bili frajeri koji idu po Europi, ratuju i imaju dobre ribe”. slobodnadalmacija.hr (на језику: хрватски). 2016-11-19. Приступљено 2021-11-11. 
  2. ^ а б в Lupiga. „DRAGAN BURSAĆ: "Fasciniran sam ljudima koji glasaju za ove jazavce na vlasti"”. Lupiga (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-11. 
  3. ^ „Dragan Bursać u Izvan okvira”. N1 (на језику: бошњачки). 2020-07-13. Приступљено 2021-11-11. 
  4. ^ Bursać, Dragan. „Šutio sam dok je Bihać granatiran”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  5. ^ а б nula, Oštra (2015-07-06). „Dragan Bursać: “Fašizam se ne budi. On prosto nikad nije ni zaspao.””. ostranula.org. Приступљено 2021-11-11. 
  6. ^ „Bursać: Prijetnje više ne prijavljujem”. MC_ONLINE (на језику: бошњачки). 2020-01-15. Приступљено 2021-11-11. 
  7. ^ „Dragan Bursać | Al Jazeera News | Najnovije današnje vijesti s Al Jazeere”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  8. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Quo vadis, Daro?”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  9. ^ „DRAGAN BURSAĆ: Smrad srpskog sveta u njegova četiri zida!”. Autonomija (на језику: српски). 2021-07-19. Приступљено 2021-11-11. 
  10. ^ „Dragan Bursać odjednom proglašen za plaćenika i "milogorca" - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-11. 
  11. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać najbolji novinar u regionu i postao član PEN-a BiH”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  12. ^ а б „Dragan Bursać novinar godine u BiH”. Autonomija (на језику: српски). 2018-05-04. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-11. 
  13. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Mirno ukidanje Republike Srpske!”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  14. ^ Bursać, Dragan. „Policija čuva mural ratnog zločinca u centru Beograda”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  15. ^ „DRAGAN BURSAĆ: Rezolucija o genocidu i histerija srpskog sveta”. Autonomija (на језику: српски). 2021-06-19. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-11. 
  16. ^ Bursać, Dragan. „Zašto je Mladić Srbima heroj?”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  17. ^ Bursać, Dragan. „Republika Srpska je najveći spomenik genocidu na svijetu”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  18. ^ Bursać, Dragan. „Dragan Bursać / Republika Šumska, da prostite!”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  19. ^ „Dragan Bursać: Vojvodina, nova četnička prćija?”. Portal Forum (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2021-11-11. 
  20. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Krvavi srpski svijet vodi nestanku Srba”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  21. ^ d.o.o, Promotim. „Dragan Bursać napisao da je za egzodus sarajevskih Srba odgovoran “par (srpskih) budala…””. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-11. 
  22. ^ „Dragan Bursać: Kad su sarajevski Srbi prestali biti Sarajlije?”. www.6yka.com. Приступљено 2021-11-11. 
  23. ^ „Bursać: Ubijeđen sam da će Amfilohije i nakon pandemije nastaviti svoj destruktivni nečovječni rad - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-11. 
  24. ^ „Novakov otac odgovorio na kritike (foto)”. Krstarica (на језику: српски). 2020-03-08. Приступљено 2021-11-11. 
  25. ^ www.antenam.net. „Dragan Bursać: Srpski svet hoće na Pelješac”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2021-11-11. 
  26. ^ „DRAGAN BURSAĆ, OTVORENO: 'Dan zastave je nova igrarija srpskog sveta. Besciljno prebrojavanje četničkog kadra...'”. slobodna-bosna.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  27. ^ „Novinar Dragan Bursać primio pretnje smrću preko društvenih mreža”. N1 (на језику: српски). 2021-05-26. Приступљено 2021-11-11. 
  28. ^ „Kolumnista Dragan Bursać zbog prijetnji smrću napustio Banjaluku”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-11. 
  29. ^ „Kolumnista Dragan Bursać zbog prijetnji smrću napustio Banjaluku”. Cenzolovka (на језику: српски). 2017-07-10. Приступљено 2021-11-11. 
  30. ^ „NDNV: Pretnje Draganu Bursaću su veoma opasne”. NDNV (на језику: енглески). 2021-05-27. Приступљено 2021-11-11. 
  31. ^ „Dodjela Novinarske nagrade Srđan Aleksić 2014 | Helsinški Parlament Gradjana Banja Luka” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-10. 
  32. ^ „Novinar i kolumnisti Al Jazeere dobitnici UN-ove nagrade”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  33. ^ „Bosnia’s Bursac Wins European Press Prize”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2018-03-15. Приступљено 2021-11-11. 
  34. ^ „Dragan Bursać: Ova naša država vapi za istinom”. Avaz.ba (на језику: бошњачки). 2018-06-08. Приступљено 2021-11-11. 
  35. ^ „Ana Lalić novinarka godine NDNV-a, Draganu Bursaću nagrada za regionalnog autora”. Autonomija (на језику: српски). 2021-04-01. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10. 
  36. ^ „Draganu Bursaću i Uni Hajdari nagrada Bundestaga”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 
  37. ^ „PTSP Spomenar, Dragan Bursać, Centar Samouprava, POINT knjižara, on-line trgovina”. www.knjiga.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-10. 
  38. ^ Agić, Jasmin. „Dragan Bursać uoči promocije u Sarajevu: Zapis o mučenjima i ličnim borbama”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-11. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Бурсаћ&oldid=27374649”