Пад Италије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пад Италије
Пад Италије (филм).jpg
Жанрратни
РежијаЛордан Зафрановић
СценариоМирко Ковач
Лордан Зафрановић
ПродуцентСулејман Капић
Никола Поповић
Главне улогеДанијел Олбрицки
Ена Беговић
Горица Поповић
Мирјана Карановић
МузикаАлфи Кабиљо
СценографијаДраго Турина
КамераБожидар Николић
МонтажаЈосип Ременар
Издавачка кућаЈадран филм Загреб
Центар филм Београд
Година1981.
Трајање113 минута
ЗемљаСФРЈ Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

„Пад Италије“ је југословенски филм из 1981. године који је режирао Лордан Зафрановић.[1] Филм је добио награду Златна арена.[2][3]

Кратак садржај[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

На далматинском острву партизански командант Даворин (Данијел Олбрицки) ликвидира, по партијском схватању, неморалног пријатеља и саборца Нику (Франо Ласић) и његову љубавницу, италијанску сарадницу Красну (Снежана Савић). Потом се венча са лепом Вероником (Ена Беговић), ћерком локалног богаташа. Захваљујући Даворинову немару, на острво се након италијанске капитулације искрцају нацисти, усташе и четници.[4][3]

Пад Италије покреће војске, доводи до панике, окршаја, суровости, освета. У острвском месту све то оставља дубоке трагове. Командант партизанског одреда, тип аскетског револуционара, посвећен борби, доследних одлука и ставова упада у замку љубави са девојком чији је отац велепоседник и издајник. Од тог тренутка он ће да поистовети љубав и слободу и као борац и револуционар биће све слабији. Његов млађи брат који је стасао током револуције, пресудиће неодговорном понашању старијег брата. Ову причу засновану на историјским чињеницама прати мозаик других ликова и судбина.[5][2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Данијел Олбрихски Даворин
Ена Беговић Вероника
Горица Поповић Божица
Миодраг Кривокапић Андро
Изет Хајдархоџић Ловре
Душан Јанићијевић Љубо
Љиљана Крстић Антица
Мирјана Карановић Маре
Драган Максимовић Рафо
Велимир Бата Живојиновић Грго Крстурин
Снежана Савић Красна
Франо Ласић Нико
Мира Жупан Луце
Тонко Лонза Фра Благо
Мирољуб Лешо Василиј Денисенко, Черкез
Антун Налис Свештеник
Ранко Гучевац Четник
Аленка Ранчић
Заим Музаферија

Награде и фестивали[уреди | уреди извор]

  • Пула 81' - Великоа златна арена за филм[6]; Златна арена за режију; Награда жирија публике Јелен тједника Студио; Награда Kodak Pathe за камеру Божидару Николићу [3]
  • Врњачка Бања 81' - Награда за најбољи дијалог[3][7]
  • Ниш 81' - Царица Теодора, 1. награда за главну женску улогу Горици Поповић; Награда за епизодну улогу Љиљани Крстић[3] [8]
  • Валенсија 82' - Гран при[3]

Културно добро[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Пад Италије".[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.
  2. ^ а б „Пад Италије”. Ртс. Приступљено 21. 1. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ „Пад Италије”. База ХР кинематографије. Приступљено 25. 1. 2021. 
  4. ^ „Пад Италије (1981)”. Кинотека. Приступљено 21. 1. 2021. 
  5. ^ Pad Italije, Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ „PAD ITALIJE”. Pula film festival. Приступљено 25. 1. 2021. 
  7. ^ „5. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 25. 1. 2021. 
  8. ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Приступљено 25. 1. 2021. 
  9. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]