Драгочево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгочево
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадНови Пазар
Становништво
 — 2011.Пад 86
Географске карактеристике
Координате42°59′22″ СГШ; 20°31′10″ ИГД / 42.989333° СГШ; 20.519333° ИГД / 42.989333; 20.519333Координате: 42°59′22″ СГШ; 20°31′10″ ИГД / 42.989333° СГШ; 20.519333° ИГД / 42.989333; 20.519333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина966 м
Драгочево на мапи Србије
Драгочево
Драгочево
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Драгочево је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Име насеља долази од личног имена Драгоч или Драгош. Налази се на горњим странама Струмачког Брда, куће су груписане у два дела Кељевићи и Павловићи. Селу иначе припадају и засеоци Табалије и Врановиће који се код локалног становништва сматрају засебним селима.

Табалије се налазе на падинама брда Гувнина и Камиларе према Ибру и чине га две групе кућа: Краљевина и Петрова Њива.

Врановиће се налази са обе стране Врановнићског брда које заселак дели на две групе кућа Врановиће и Селиште. На раскрсници путева између Горњих Варага, Врановића и Витакова налази се Русалинско гробље иначе бугарско гробље, за које се везују многе легенде. На овом гробљу сахрањено је доста Јевреја, Влаха и Турака који су на путу Дубровник-Истамбул побијени од албанских пљачкаша. Неколико јеврејских породица остало је да живи у Драгочеву, прешавши у православне Павловиће. Село је познато и по Бошковићима, потомцима оца Руђера Бошковића, иначе херцеговца, који су из Дубровника прешли у село Корита код Подгорице, мешали се са Ромима а потом се настанили у Драгочеву.{{}} Према попису из 2011. било је 86 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Драгочево живи 86 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 30 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,73.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 415
1953. 458
1961. 444
1971. 378
1981. 254
1991. 152 152
2002. 112 112
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
112 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]