Штитаре (Нови Пазар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Штитаре
Crkva Sv. Nikole u Stitarima.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадНови Пазар
Становништво
 — 2011.Раст 100
Географске карактеристике
Координате43°13′20″ СГШ; 20°20′01″ ИГД / 43.222166° СГШ; 20.333666° ИГД / 43.222166; 20.333666Координате: 43°13′20″ СГШ; 20°20′01″ ИГД / 43.222166° СГШ; 20.333666° ИГД / 43.222166; 20.333666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина980 м
Штитаре на мапи Србије
Штитаре
Штитаре
Остали подаци
Поштански број36314
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Штитаре је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Налази се на Голији[1]. Према попису из 2011. било је 100 становника. До села не постоји асфалтиран прилазни пут[1].

Географија и историја[уреди]

Штитаре се налази на јужним падинама Голије, окружено је селима Осаоницом, Свилановом, Троштицама, Раковцем, Батинићима и Гошевом. Ово насеље се налази у долини Људске реке, у Осаоничкој котлини. Дели се на Горње и Доње Штитаре. Кроз Штитаре протиче Штитарски поток који извире са травнатог платоа села Гошева и улива се у Људску реку. Овај поток је јако бујичав за време летњих киша и топљења голијског снега. Корито му је дубоко и стрмо. Поред овог потока налази се и пут који води у правцу Дежевске долине и постоје записана казивања да је то крак Дубровачког пута. Код лепо урађене штитарске друмске чесме саграђен је, прво дрвени, па онда бетонски мост. У селу се налази и црква Светог Николе, изграђена 1640. године, за време обновљене Пећке патријаршије, која је у околини Новог Пазара изградила 10-ак цркава. Једно време је у Горњим Штитарима радила четвороразредна основна школа.

Штитаре је записано у турском дефтеру 1455. године као Горњи Штитар и као тимар измећара Иса-бега Исаковића, оснивача Новог Пазара. Записано је и 1585. године приликом успостављања обавезе овчарине и трговине. Тада је неки Петријин Вук имао 30, Влајо Десница 35, Петре Данко 35 и Вељо Радина 60 оваца и коза. Штитаре је записано и у Сопоћанском поменику (15-16. век).

Године 1941, за време Другог светског рата, сва подголијска села, па и Штитаре, била су нападнута и паљена од стране албанско-муслиманских освајачких група - балиста. Становници подголијских села су им се супротставили и после погибије њиховог команданта код Троштичког и Штитарског камена балисти се повлаче преко Људске реке на Сјеничку пештер.

Црква светог Николе у Штитарима[уреди]

Црква Св. Николе, позната под именом Никољача, издваја се својом архитектонском занимљивошћу и буди посебну пажњу. То је црква средњих димензија, рађена са очигледним декоративним претензијама. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом која је изнутра полукружна, а споља седмострана. Поред наоса има и припрату која је од наоса одвојена луком ношеним ступцима. Пресведена је полуљубичастим сводом који подупиру ојачавајући лукови. Занимљиво је да светлост продире кроз два отвора на своду наоса и кроз један прозор на јужном зиду, који је необично вешто профилисан тако да чини врло уочљив декоративни елемент на грађевини. С посебним осећањем декоративности обрађена је западна фасада. Шест изванредно лепо профилисаних конзола повезано је луковима чинећи слепу аркаду елегантних облика и ритмике. Грађевина је зидана од лепо обрађених блокова камена пешчара, љубичасте фактуре. О времену градње цркве нема никаквих одређених података. Међутим, по стилу фресака и по архитектури можемо закључити да је црква настала око 1640. године. Оскудна и недовољна обавештења о живопису даје нам оштећени натпис који се налази у олтарском простору. На основу тог натписа сазнајемо да је ктитор живописа био неки Вујко. Поред њега на натпису се помињу неки Алтар и Дачул чије су улоге у декорацији цркве нејасне. Можда међу њима треба тражити аутора живописа. Од представљених сцена и фигура очуване су само оне у олтарском простору. Сачувана је сцена Визије Св. Петра Александријског. Такође пажњу одузимају фигуре архијереја: Светог Василија Великог, Светог Глигорија Великог, Светог Спиридона, Светог Кирила Филозофа и Светог Николе. Фреске су рађене на тамно-плавој и жутој позадини. Сигнатуре су исписане белом бојом. По ставовима неких фигура и начину њихове обраде може се претпоставити да је аутор ових живописа један од мајстора који је радио фреске у цркви код Тутина. Зидно сликарство тутинске цркве настало је 1647. године. Пошто су сличности између ове две цркве очигледне онда следи закључак да је црква у Штитарима настала у истом периоду. Посебну вредност представљају царске двери које су једнини сачувани део од првобитног иконостаса. На дверима је насликана сцена Благовести. По сликарским квалитетима двери су значајно остварење српског иконописа с краја прве половине 17. века.

Демографија[уреди]

У насељу Штитаре живи 62 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,7 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

У селу има преко педесет домаћинстава, али је само двадесетак стално насељно. Остала домаћинства су напуштена током зиме, а насељена преко лета[1].

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

У Штитарима живе следећи родови: Бешевићи, 4 дома, слава Аранђеловдан, пореклом из Бишева; Васићи, 2 дома, Свети Никола, пореклом из Бишева; Васовићи, 2 дома, Свети Пантелија, пореклом из Гошева; Мараши, 2 дома, Свети Никола, из Подгорице; Пајовићи, 2 дома, Свети Никола; Мићовићи, 1 дом, Свети Јован, из Корутана; Пузовићи, 1 дом, Свети Никола, из Бијелог Поља; Шарци, 2 дома, Крстовдан, из Жабљака. Из Штитара су се иселиле следеће породице: Бешевићи, 1 дом, Београд; Васићи, 3 дом, Аранђеловац,Беч,Крагујевац. Ово су подаци за 2006. годину.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 231
1953. 229
1961. 233
1971. 176
1981. 132
1991. 100 94
2002. 77 79
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
77 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Беспућем до Штитара”. РТС. 21. 03. 2012. Приступљено 21. 3. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]