Душан Костић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Костић
Датум рођења(1917-01-23)23. јануар 1917.
Место рођењаПећ
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти19. октобар 1997.(1997-10-19) (80 год.)
Место смртиМељине
 Савезна Република Југославија

Душан Костић (Пећ, 23. јануар 1917Мељине, 19. октобар 1997) био је српски књижевник.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Пећи. Детињство је провео у Плаву где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Беранама, а потом Филозофски факултет у Београду.[3][4] Још као студент, пре Другог светског рата, писао је револуционарне песме. Учествовао је у рату као партизан. После рата је био уредник Радио Београда, листа „Борба“, „Књижевних новина“, часописа „Младост“, „Књижевност“, „Савременик“.

Написао је више збирки песама: „Пјесме“, „Земљи вољеној“, „Поема о граду и љубави“, „Прољеће над ровом“, „Говор земље и мреже“. Написао је затим више романа: „Глува пећина“, „Сутјеска“, „Модро благо“ и „Гора коштанова“.[3]

За свој рад добио је више награда, међу којима и награду Удружења књижевника Србије за дечју поему „Градић Јеленгај“ и за збирку песама „Зов лишћа“. Добио је 1979. Змајеву награду за дело „Постојбина маслине“. Добитник је Октобарске награде града Херцег Нови.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поезија/Душан Костић[мртва веза]
  2. ^ „Душан Костић”. poezijasustine.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 
  3. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 377. 
  4. ^ Село/Душан Костић
  5. ^ „fake-poet/Душан Костић”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 20. 07. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]