Душан Пајин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душан Пајин
Датум рођења1942.
Место рођењаБеоград
 Србија

Душан Пајин (Београд, 1942) српски је филозоф и естетичар, професор универзитета. У свом научном раду бави се превасходно уметношћу, филозофијом и културом далеког Истока.[1]

Биографија[уреди]

Дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1968, а докторирао у Сарајеву 1978. године.

Прве текстове почео да објављује 1963. у Студенту (ликовне критике и есеје). Од тада објавио више од 500 библиографских јединица — студије, чланке, критике и приказе — у нашим и страним часописима (Енглеска, САД, Кина, Француска итд), као и дванаест књига из области историје културе и филозофије уметности, као и збирку поезије на кинеском. Приредио је 12 књига, укључујући „Антологију југословенске поезије“ - 1950-95 (објављена кинеском – 1997, Тајпеј, 1998, Пекинг). Бави се и сликарством.[2]

Радио је као уредник у „Нолиту“, у више библиотека (Филозофска, Психолошка, Све о свему) (1978-1994). Био је и главни уредник часописа Културе Истока (1983-1992).

Од 1994. је ванредни професор а у периоду 1999-2009, редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду за предмет Филозофија уметности. Од 2009. године је у пензији. Као гостујући професор предавао је на Филозофском факултету у Нишу и Сарајеву (1980-1983) и на Факултету музичке уметности у Београду (1992-2001). Од 2003. до 2009. на енглеском предавао изборни курс „Европска култура - прошлост, садашњост, будућност” на међународним постдипломским студијама при Универзитету уметности у Београду.

Учествовао је на Светским конгресима естетике са рефератима (Нотингем 1988, Лахти - Финска, 1995, Токио 2001) као и у бројним другим конференцијама у Србији и иностранству (Њу Делхи, Хамбург, Беч, Сере, Тајпеј, Хонг-Конг, Лондон - Оксфорд, Сијетл, Ралеј итд).

Редован је гост културних програма на радију и телевизији. Предавач на јавним трибинама у Београду и другим градовима, а сарађивао је и у дневној штампи.

Члан је Естетичког друштва Србије. Говори, чита и пише на енглеском, а похађао је и течајеве кинеског и санскрта. Живи у Београду.

Библиографија[уреди]

Објавио је следеће књиге:

  • Друга знања: есеји о индијској медитативној традицији (Београд, 1975),
  • Исходишта Истока и Запада (Београд, 1979),
  • Филозофија упанишада (Београд, 1980, 1990),
  • Тантризам и јога (Београд, 1986),
  • Океанско осећање (Београд, 1990),
  • Вредност неопипљивог (Београд, 1990),
  • Wen-hsing ti pien-yuan (Тајпеј, 1992, Пекинг, 1993),
  • Отеловљење и искупљење (Београд, 1995),
  • Унутрашња светлост: филозофија индијске уметности (Нови Сад, 1997),
  • Филозофија уметности Кине и Јапана : друга земља друго небо (Београд, 1998),
  • Пајин, Душан и Александар Маринковић, Пут змаја: речник таоизма (Београд, 2004),
  • Лепо и узвишено: филозофија уметности и естетика — од ренесансе до романтизма (Београд, 2005),
  • Стварање и исијавање: филозофија уметности у антици, хеленизму и средњем веку (Београд, 2006),
  • Зен: учење, пракса, традиција, савремени утицаји (Београд, 2012),
  • За бољи свет: дела великана културе у 20. веку (Бања Лука, 2013),
  • Јога — дух и тело: традиција и праксе у 21. веку (Београд, 2014),
  • За свечовечанску заједницу: Димитрије Митриновић (1887–1953) (Београд, 2016)

Самосталне изложбе слика[уреди]

  • Београд 1986,
  • Тајпеј 1996,
  • Београд 2008.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]