Душан Поповић (новинар)

душан поповић
душан поповић
	Душан Поповић 1975. године
Лични подаци
Датум рођења	1. новембар 1921.
Место рођења	Нови Сад, Краљевина СХС
Датум смрти	31. август 2014. (92 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија
Професија	новинар
Деловање
Члан КПЈ од	1944.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба

Душан Поповић (Нови Сад, 1. новембар 1921 — Нови Сад, 31. август 2014), новинар и публициста, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ и дипломата.

Биографија

Рођен је 1. новембра 1921. године у Новом Саду. Потиче из угледне новосадске породице. Његов отац Давид Дака Поповић је био министар аграрне реформе и први бан Дунавске бановине, а стриц прота Алимпије Поповић је био први председник Народноослободилачког одбора Новог Сада, након ослобођења од 1944. до 1949. године.

Током окупације Војводине прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и 1942. године је отишао у партизане. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1944. године. Нако завршетка рата 1945. године је ушао у новинарство осивајући дописништво ТАНЈУГ-а за Војводину, чији је био директор. Потом је почео да пише за партијски лист „Борба” и био његов уредник и дописник из Рима, а од 1951. године и дописник из Лондона.

Године 1953. се вратио у Југославију и постао директор Српског народног позоришта у Новом Саду. Потом је био секретар Комисије за културне везе са иностранством при Савезном извршном већу (СИВ), генерални директор Радио-телевизије Београд и председник Управног одбора Југословенске радио-телевизије (1959), а годину дана касније постаје и председник Савеза новинара Југославије.

Био је амбасадор ФНРЈ у Шведској, руководилац Комисије Централног комитета СК Југославије за делатност Савеза комуниста у области културе и председник Културно-просветног већа Скупштине САП Војводине. Био је један од иницијатора оснивања Радио-телевизије Нови Сад, Војвођанске академије наука и уметности и формирања редакције Енциклопедије Војводине, у којој је био и главни уредник.

За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије био је биран на Четвртом конгресу СКС. Након „антибирократске револуције” у Војводини 1988. године, када је смењен са функције члана Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине, напустио је Савез комуниста и повукао се из политичког и јавног живота.

Умро је 31. августа 2014. године у Новом Саду, где је и сахрањен.

Дела

Аутор је обимног тротомног дела Летопис о Влаовићима у коме је кроз причу о судбини три значајне војвођанске породице: Поповић, Петровић и Каћански, описао не само политичку судбину Војводине током 20. века, него и врло отворени и оштро изнео своје оцене о многим историјсиким личностима и водећим политичарима овог доба.

Литература

„Umro novinar, publicista i političar Dušan Popović”. Blic.
Ко је ко у Југославији. Београд. 1970.