Елена Деле Дон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елена Деле Дон

Елена Деле Дон 2014. године
Елена Деле Дон 2014. године

Личне информације
Пуно име Тина Александриа Чарлс
Датум рођења (1989-09-05)5. септембар 1989.(28 год.)
Место рођења Вилмингтон (САД)
Држављанство Сједињене Америчке Државе америчко
Висина 1,96 m
Позиција крило
Про каријера 1997–20011
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2013-2016
2017
Чикаго скај
Вашингтон мистик
Репрезентација
Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе
Награде
  • 1× МВП WNBA (2015)
  • 4× ол-стар WNBA (2013 ,2015, 2017)
  • 2× Први тим WNBA (2015, 2016)
  • 1× Други тим WNBA (2013)
  • 1× Први пик WNBA (2015)
  • 1× Највише поена у сезони (2015)
  • 1× Новајлија године WNBA (2013)
  • 1× Први тим новајлија WNBA (2013)

Елена Деле Дон (енгл. Elena Delle Donne; Вилмингтон, 5. септембар 1989) је америчка кошаркашица која игра кошарку у оквиру Женске националне кошаркашке асоцијације за клуб Вашингтон мистикс.

Младост[уреди]

Елена је рођена 5. септембра 1989. године у Вилмингтону. Још као дете показивала је таленат за кошарку и борила се против наглог раста пре тинејџерских дана[1][2]. Има старију сестру Лизи која је рођена слепа и глува, а такође има целебралну парализу и аутизам[1].

Кошарка у средњој школи[уреди]

Стекла национално признање као средњошколска кошаркашка звезда у Ursuline Academy коју је похађала у Вилмингтону. Она је водила свој тим до државног шампионата[3]. Била је прва и једина кошаркашица Ursuline Academy која је тако брзо забележила више од 2.000 поена у каријера и такође оборила националних рекорд у погођеним шутевима за три поена, у сезони 2015/2016 године[4]. Позвана је од стране WBCA свеамеричке оргнизације где је 2007. годне на средњошколском WBCA турниру постигла 17. поена и освојила МВП признање[5][6].

Поред кошарке, у средњој школи играла је и одбојку. Освојила је са својим тимом државни шампионат у одбојци 2007. године.

Каријера на колеџу[уреди]

Након одличне кошаркашке каријере у средњој школи, добила је стипендију за школовање на Универзитети Конектитут. Почетком јуна 2008. године напустила је летњу школу Конектитут универзитета у Сторсу, после само два дана похађања, јер није била спреман да се одвоји од породице[7]. Елена је доста блиска са својом породицом, нарочитом са старијом сестром Лизи, која има целебралну парализу, а рођена је слепа и глува. Због везаности за породицу, сличну паузу је направила и у средњој школи током 2007. године[8].

2. јуна 2009. године одлучила је да игра кошарку за тим Блу Хенс[9].

WNBA каријера[уреди]

Након каријере у средњој школи, Елена је заиграла за Чикаго скај у сезони 2012. године. У њеној првој утакмици постигла је 22 поена против тима Биртини гринер и исто толико у другом мечу против Финикс меркурија[10]. У сезони 2014. године играла је само 16 утакмица. Током плеј-офа помогла је свом тиму да победи Аталанту дрим у првој рунди, постигавши са 34 постигнтих поена. Свој тим водила је до WNBA финала где су изгубили од Финикс меркурија[11][12].

2017. године напустила је Чикаго скај и заиграла за Вашингтом мистик. 14. маја 2017. године одиграла је прву утакмицу за Вашингтон мистик на којој је постигла 26 поена и водила свој тим до победе против Сан Антонио старса[13]. 19. маја 2017. године постигла је 27 поена, највише у сезони, када је њен тим изгубио од Лос Анђелес спаркса[14].

Каријера ван Сједињених Држава[уреди]

Као и већина кошаркашица из WNBA, Елена је током паузе WNBA шампионата играла ван државе. Прво је паузе користила да би водила рачуна о својој болесној сестри Лизи[15], да би 2017. године склопила уговор са кинеским тимом Шанси, са којим је играла све док јој се није развила лајмска болест, због које је морала да се врати у Сједињене Државе[16].

Приватан живот[уреди]

Елена је рођена 5. септембра 1989. године у Вилмингтону. Њен отац Ерни има своју грађевинску фирму, а мајка Џони је домаћица. Њен старији брат Гене играо је фудбал ма колеџу. Након дипломирања 2009. године, Елена се вратила у Вилмингтон да би радила у компанији свог оца[17]. 2008. године Елени је дијагностикована лајмска болест[18].

Са својом партнерком Амандом Клифтон верила се у августу 2016. године, а венчала се 3. новембра 2017. године.

Статистика[уреди]

Елена Деле Дон са златном медаљом освојеном на универзијади у Кини
Елена са Шерил Свупс
Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери

Колеџ[уреди]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2009-10 Delaware 29 28 37.5 47.9 41.3 89.8 8.8 1.9 1.3 2.0 26.7
2010-11 Delaware 22 21 35.6 41.9 35.0 94.4 7.8 1.8 0.9 2.6 25.3
2011-12 Delaware 33 32 33.8 52.0 41.3 88.9 10.3 2.2 1.1 2.6 28.1
2012-13 Delaware 30 30 33.0 48.7 45.2 92.1 8.5 1.8 0.9 2.3 26.0
Каријера 4 година, 1 тим 114 111 34.9 48.1 40.9 91.0 8.9 1.9 1.0 2.3 26.7

WNBA сезона[уреди]

WNBA рекорд
Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2013 Чикаго скај 30 30 31.4 42.6 43.8 .929 5.6 1.8 .7 1.8 18.1
2014 Чикаго скај 16 9 25.4 42.9 36.4 93.3 4.0 1.1 .6 1.4 17.9
2015 Чикаго скај 31 31 33.3 46.0 31.3 95.0 8.4 1.4 1.1 2.0 23.4
2016 Чикаго скај 28 28 33.1 48.5 42.6 93.5 7.0 8 1.4 1.5 21.5
2017 Вашингтон мистик 25 25 30.3 49.4 38.8 95.3 6.8 1.6 .8 1.4 19.7
Каријера 130 123 31.3 46.1 38.2 94.1 6.6 1.6 .8 1.7 20.4

WNBA плеј-оф[уреди]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2013 Чикаго скај 2 2 32.0 .381 0.0 91 3.5 2.0 0.5 2.0 15.0
2014 Чикаго скај 9 9 31.0 48.2 37.9 91.9 3.3 1.6 0.3 1.5 16.8
2015 Чикаго скај 3 3 36.3 50.0 43.8 91 6.3 2.0 0.7 1.0 21.7
2017 Вашингтон мистик 5 5 34.8 44.9 44.4 95.7 8.0 2.0 0.0 0.8 20.0
Каријера 4 године, 2 тима 19 19 32.8 46.7 39.4 95.3 5.1 1.8 0.3 1.3 18.2

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Brodesser-Akner, Taffy (22. 11. 2016). „The Audacity of Height”. ESPN.com. Приступљено 10. 12. 2016. 
  2. Ain, Morty (6. 7. 2016). „Delle Donne on battling Lyme disease and her biggest inspiration”. ESPN The Magazine. Приступљено 10. 12. 2016. 
  3. „Women's Basketball Recruiting”. Girlshoops.scout.com. Приступљено 17. 4. 2013. 
  4. „Delle Donne happy to be back”. ESPN. 16. 10. 2009. Приступљено 21. 2. 2010. 
  5. „WBCA High School All-America Game Box Scores”. Women's Basketball Coaches Association. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  6. „WBCA High School All-America Game Team MVP's”. Women's Basketball Coaches Association. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  7. Farnum, Amy (26. 12. 2011). „Delle Donne back to superstar form”. NCAA. Приступљено 28. 12. 2011. 
  8. Nelson, Glenn (6. 7. 2007). „Recruiting pressure forces Delle Donne to take hiatus”. ESPN. Приступљено 17. 4. 2013. 
  9. „Elena Delle Donne”. WNBAdraft.net. 1. 10. 2012. Приступљено 11. 10. 2012. 
  10. „Chicago Sky vs. Phoenix Mercury - Recap”. ESPN. 27. 5. 2013. Приступљено 13. 8. 2013. 
  11. Tresolini, Kevin (25. 9. 2014). „Elena Delle Donne hopes home cooking will be the cure”. USA Today. Приступљено 25. 11. 2016. 
  12. „Sky need big year from Delle Donne”. ESPN. 2. 6. 2015. Приступљено 25. 11. 2016. 
  13. Sunday, May 14, 2017
  14. Staples Center Friday, May 19, 2017
  15. Delle Donne, Elena (12. 8. 2015). „Lizzie: Letter to my Younger Sister”. The Players Tribune. Приступљено 9. 2. 2016. 
  16. „Elena Delle Donne returning to U.S. after Lyme disease flare-up”. ESPN.com. Associated Press. 25. 1. 2017. Приступљено 1. 2. 2017. 
  17. Hays, Graham (5. 12. 2012). „Comfort Zone”. espnW. Приступљено 5. 12. 2012. 
  18. Delle Donne opens up about battling Lyme disease

Спољашне везе[уреди]