Емили Бронте
| Емили Бронте | |
|---|---|
 Емили Бронте | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Емили Џејн Бронте |
| Датум рођења | 30. јул 1818. |
| Место рођења | Торнтон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 19. децембар 1848. (30 год.) |
| Место смрти | Хаворт, Уједињено Краљевство |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | |
Емили Џејн Бронте (енгл. Emily Jane Brontë; Торнтон, 30. јул 1818 — Хаворт, 19. децембар 1848) је била енглеска књижевница и песникиња, запамћена највише по њеном делу Оркански висови, који данас спада у сам врх класичних дела енглеске литературе.
Биографија[уреди | уреди извор]
Емили је рођена у селу Торнтон у Јокширу, Енглеска, од оца Патрик Бронтеа и Марија Бранвел. Она је од укупно шесторо деца била пета, старија од Ане и млађа од Шарлоте. Године 1820, породица се преселила Хаворт, где је Емилинин отац прихватио место свештеника. То место ће знатно утицати на Шарлотино писање и имати одјека у њеним делима.[1] У детињству, после смрти њихове мајке, три преостале сестре и њихов брат Бранвел Бронте стварају имагинарну земљу (Angria, Gondal, Gaaldine), које се појавњују у причама које су тада писале. Јако мало од Емилиног рада из тог периода је остало сачувано данас, све се већином изгубило осим ситних песама у којима се говорило о њиховом детињству.
Године 1838, Емили започиње рад као гувернанта у школи „Академија за даме госпођице Пачет“ (Miss Patchett's Ladies Academy). Касније са својом сестром Шарлотом конкурише за рад у приватној школи у Бриселу. Обе су касније отвориле сопствене школе у својој кући, али нажалост нису имале ученика.
Касније Емили, и сестре Шарлота и Ен, удружују снаге објављујући збирку песама 1846. Да би избегле предрасуде према женским ауторима сестре Бронте користе друга имена задржавајући само почетна слова својих сопствених имена. Шарлота (Charlotte) постаје Курер Бел (Currer Bell), Ен (Anne) постаје Ектон Бел (Acton Bell), а Емили (Emily) постаје Елис Бел (Ellis Bell).
Године 1847 објављује свој једини роман, Оркански висови, као другу у комплету од три књиге коју су заједно издале сестре (трећа књига је Агнес Греј коју је написала Ен). Када су Оркански висови први пут изашли критика је била веома мешовита. Неки су је хвалили, а неки су је ружили. Упркос томе књига је постала и остала велики класик. Године 1850, Шарлота опет објављује Орканске висове али овог пута као засебну књигу и под Емилиним правим именом.
Као и своје сестре, Емилино здравље је било пољуљано оштрим темпом и животом што у школи тако и у кући. Умрла је 19. децембра 1848. од Туберкулозе, одмах после сахране свога брата у Септембру исте године. Сахрањена је испред цркве „St. Michael“ и покопана са својом омиљеном пуњеном животињом, мајмуном по имену Дејв, али је касније откопан и играчка мајмуна је сада изложена у Бронте музеју у Харворту.[2]
Значај рада Емили Бронте[уреди | уреди извор]
У енглеској кљижевности Емили Бронте представља усамљену појаву у приказивању елементарних људских страсти и свега онога што подлеже времену и пролазности. Ако треба прецизније одредити место и значај Емили Бронте у историји енглеске књижевности, онда најближе истини изгледа критичка оцена Ф. Р. Ливиса, који сматра да је Емили нека врста самониклог генија, а према томе јединствена.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Вебсајт музеја посвећен сестрама Бронте
- Веб новости о музеју Бронте
- Гроб Емили Бронте
- Кратка биографија и изабране песме
- Највећа колекција веб страница о сестрама Бронте Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2011)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бронте, Емили (1975). Оркански висови. Београд. стр. 455—462.
- ^ „Испред свог времена: сестре Бронте”. Wannabemagazine. Приступљено 18. 1. 2020.
- ^ Бронте, Емили (1975). Оркански висови. Београд. стр. 462.