Епископ далматински Димитрије
Епископ Далматински Димитрије (Бранковић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Митрополија | Буковинско-дамлатинска |
Епархија | Далматинска |
Чин | епископ |
Титула | Епископ далматински и истарски |
Седиште | Задар, Шибеник |
Године службе | од 1913. до 1920. |
Претходник | Никодим Милаш |
Наследник | Данило Пантелић |
Лични подаци | |
Световно име | Добривоје |
Датум рођења | 8. јул 1868. |
Место рођења | Темишвар, Аустроугарска |
Датум смрти | 28. јануар 1938.69 год.) ( |
Место смрти | Раковац, Беочин, Краљевина Југославија |
Димитрије Бранковић (Темишвар, 8. јула 1868 – Раковац, 1938) био је епископ далматински.
Биографија
[уреди | уреди извор]Епископ Димитрије (Бранковић) рођен је у Темишвару 8. јула 1868. године. Световно име му је било Добривој. На трону Епархије далматинске (негдје се наводи и као епископ задарски) налазио се од 1913. до 1920.
Епископ далматинско-истарски Димитрије Бранковић у и име своје епархије и у име Бококоторско-дубровачке (која је остала без епископа) обратио се Светом архијерејском синоду Карловачке митрополије 29. децембра 1918. "ради поновнога примања у крило матере Цркве Митроnолије карловачке, камо је тај део Српске православне цркве припадао до 1874. године из чисто политичко- државних разлога, који су сада распадом Аустро-Угарске монархије престали". Учествовао је у раду прве конференције српских православних архијереја која је одржана 18. децембра у Сремским Карловцима на којој је изгласано уједињење свих српских епархија у јединствену организацију.[1]
Био је и члан привременог Одбора коме је повјерена прва организација уједињење цркве до њеног коначног уређења. [2] Умировљен је на властити захтјев. Преминуо је у манастиру Раковац 28. јануара 1938.
Референца
[уреди | уреди извор]- ^ „Далматинска епархија”. Ходочасник. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Вуковић, Сава (1998). „ПОДСЕЋАЊЕ НА ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО САБРАЊЕ СРПСКИХ АРХИЈЕРЕЈА У СРПСКОМ СИОНУ ПРЕ 80 ГОДИНА”. Каленић. 6: 2—4.