Живорад Жика Лазић

Живорад Лазић
Лични подаци
Датум рођења	(1933-12-28)28. децембар 1933.
Место рођења	Лугавчина, Краљевина Југославија
Датум смрти	2009.(2009-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (75/76 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Књижевни рад
Најважнија дела	Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, Последња аудијенција
Награде	Награда Радоје Домановић

Живорад Жика Лазић (Лугавчина, 28. децембар 1933 – Београд, 2009) био је српски и југословенски сценариста, новинар и књижевник. Аутор је сценарија неких од најпознатијих југословенских серија, као што су Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, али и серије Последња аудијенција из 2008. године.

Биографија

Образовање и рана каријера

Рођен је 28. децембра 1933. године у смедеревском селу Лугавчина, као син Влајка и Милице. Основну школу завршио је у родном месту, а потом одлази у Београд где завршава гимназију и почиње студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На студијама је уређивао часопис Млада култура за књижевно стваралаштво младих.

Као новинар, радио је у листовима Вечерње новости, Илустрована Политика, НИН и Дуга. Успео је да интервјуише Иву Андрића након добијања Нобелове награде 1961. и његов интервју објави у Илустрованој Политици.

Политички ангажман

Учествовао је на радној акцији са 15 година и септембра 1948. је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У то време је његов отац Влајко Лазић био председник Народног одбора у села. Касније је примљен и за члана Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Међутим, постепено је постајао антикомуниста, што се уочава већ у његовом егзистенцијалистичком роману Давид лутакица из 1960. године.

Због сценарија за серију Грађани села Луга, у којој је на подругљив начин говорио о деловању комуниста у његовом родном селу након рата, нападнут је од стране Савеза бораца Смедерева. Наводно је читав случај дошао до самог Јосипа Броза Тита, који је одбацио примедбе да је реч о политичкој критици, због чињенице да лик Булиџе у серији тумачи Велимир Бата Живојиновић, са којим је био близак и чији је рад волео.

Био је кандидат Странке српског јединства за народног посланика на парламентарним изборима 1993. године, али није изабран.

Сценарија

Серије

• Музиканти, 1969;
• Грађани села Луга (серија), 1972;
• Живот је леп, 1975;
• Докторка на селу, 1982;
• Неуништиви, 1990;
• Сељаци, 2006;
• Последња аудијенција, 2008.

Филмови

• Како су се волели Ромео и Јулија?, 1966;
• Дивље семе, 1967;
• Бурдуш, 1970;
• Бурдуш кондуктер, 1972;
• Наивко, 1975;
• Ортаци, 1988;
• Шаран, 1991;
• Све је за људе, 2001.

Књиге

Збирке приповедака

• Путем поред реке, 1957;
• Месечев знак;
• Вашар;
• Човек из воза;
• Прича се у Мадери;
• Маршалова деца;
• Скаске о Вожду;

Романи

• Давид лутакица, 1960;
• Александар Поповски;
• Бурдуш;
• Грађани села Луга;
• Глумац;
• Убише књаза;
• Књажев секретар;
• Ни књаз ни краљ;
• Повест о Пашићу;
• Туђа жена;
• Карађорђе које куде;
• Друмски рај;
• Витез смрти;
• Љубав колибаша;
• Пашић и четири краља;
• Књига о војводи;
• Ако ме сретнете;
• Дивље семе;

Монодраме

• Ђенерал Дража - ноћ уочи стрељања;
• Чучук-Стана.

Награде

• Светосавска повеља Града Смедерева (2005);
• Грачаничка повеља;
• Награда Радоје Домановић .