Живојин Јуришић

С Википедије, слободне енциклопедије
Живојин Јуришић
Лични подаци
Датум рођења(1863-06-23)23. јун 1863.
Место рођењаЦрна Бара, Мачва,
Датум смрти9. децембар 1921.(1921-12-09) (58 год.)
Место смртиБеоград,
Научни рад
Пољеботаника
Познат поизучавање флоре Србије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније...

Живојин Јуришић (Црна Бара, 23. јун (11. по старом календару) 1863Београд, 9. децембар 1921) био је ботаничар, професор гимназије и Велике школе и кустос ботаничар у Музеју Српске Земље (данас Природњачки музеј у Београду).

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1963. године као син земљорадника Јована и Марте Јуришић[1]. Мајку је веома рано изгубио а отац му је својевремено био и "ћата" при судници у Црној Бариа повремено и посланик у Народној скупштини.Основну школу је похађао у Глоговцу и Богатићу од 1872 до 1875. Уписао је гимназију у Шапцу, а матурирао у Првој београдској гимназији Београду 1883. године. Велику школу у Београду завршио је 1887. године. Од студентских дана посветио се ботаници. Био је један од ревноснијих ученика Јосифа Панчића и његов помоћник у Ботаничком кабинету Велике школе. По дипломирању радио је као професор Друге београдске гимназије у Београду, а 1888. постављен је за кустоса у Ботаничком кабинету.[2] После смрти ботаничара и професора Стевана Јакшића (1899) био је управник Ботаничке баште „Јевремовац” и истовремено предавао ботанику на Великој школи. Потом се вратио на дужност професора у гимназији.[2] Од 1907, а вероватно и раније, добровољно је радио као први кустос ботаничар Музеја српске земље. Јануара 1911 је од Mинистарства просвете добио и званично одобрење да пола радног времена може радити у Музеју. Оснивач је ботаничке збирке у Музеју српске земље а такође је био и његов дугогодишњи благајник.[3]. Као кустос Музеја радио је све до смрти 1921.

Ступио је у брак 26 (14) октобра 1890 са Љубицом Константиновић, рођеном 15 (3) маја 1870, ћерком Јелене и Димитрија Константиновића бачвара (качара). Из овог брака рођени су: Бранислав 9 фебруар (28 јануар) 1893 који је преминуо исте године; Димитрије 29 (17) децембар 1893; Ружица 14 (2) јул 1895 и Јован 31 (19) август 1899.[4]

Војну обавезу испиунио је у Артиљерији на Топчидеру 1884. и 1885. Крајем 1885. је био унапређен за каплара а фебруара 1886 за поднаредника учествујући у међувремену у српско-бугарском рату као топовођа. У Балканском рату 1912-1913. био је старешина магацина за сточну храну у Лазаревцу. У Првом светском рату био је контролор/инспектор при Војном министарству у Нишу.[4]

Одликован је Орденом Светог Саве 5. степена 5 октобра (23 септембра) 1901. Орденом Светог Саве 4. степена (није познато када) и Медаљом за Грађанске заслуге 1913.[4]

Област изучавања[уреди | уреди извор]

Проучавао је флору Србије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније и о томе објавио неколико радова. Сакупио је велики број народних имена биљака које је користио у два уџбеника из ботанике, написана за гимназије (1898, 1902).[5] Радио је на популаризацији биљних култура. Учествовао је у изради плана и програма за наставу јестаственице а као најбољем познаваоцу имена биљака и животиња поверено му је да критички среди и допуни Вуков рјечник у издању Српске краљевске академије.[6][7] Био је члан управе Српске књижевне задруге од 1906. године. Био је оснивач Српског ботаничког друштва и један од оснивача јестественичког Музеја Српске земље (данас Природњачки музеј у Београду).

Чланство[уреди | уреди извор]

Био је редовни члан Српског геолошког друштва, Српског хемијског друштва, Српског пољопривредног друштва, Српског ботаничког друштва, Хрватског наравословног друштва. Члан Одбора за подизање Јестаственичког музеја Српске земље. Члан утемељивач Професорског друштва; Члан Фонда за потпомагање сиромашних великошколаца; Члан Ђачке задруге у Вуковој (Другој београдској) гимназији; Члан управног одбора "Ђачко склониште". Члан оснивач и касније члан управног одбора Српске Књижевне Задруге;Члан Грађанске Касине.

Члан сталне испитне комисије за полагање професорског испита; Надзорник питомаца Министарства спољних послова; Надѕорник основних школа (1896-1898) у Млави, Мачви, Хомољу и Београду; Изасланик Министарства просвете и председник комисије ѕа Виши течајни испит.[8]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Ка познавању флоре у околини Солуна, 1893, Београд (COBISS)[мртва веза]
  • Со: разне врсте вађења соли и њене многоструке употребе, 1895, Београд (COBISS)[мртва веза]
  • Нешто о ружи и ружину мирису, 1896, Београд
  • Прилог флори Кнежевине Бугарске, 1898, Београд (COBISS)[мртва веза]
  • Прилог познавању маховина у Србији, 1898, Београд (COBISS)[мртва веза]
  • Ботаничка башта Јевремовац у Београду, 1899, Београд[]
  • Принове за флору Краљевине Србије, 1901, Београд (COBISS)[мртва веза]
  • Репутација Др. Луја Адамовића, 1904, Београд
  • Флора Краљевине Србије за прошлих сто година, 1905, Београд
  • Прилог флори Јужне Србије, 1923, Београд

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Архива Природњачког музеја у Београду 181/4: Писма Јована Јуришића о животу и раду Живојина Јуришића из 1966.
  2. ^ а б Сто година Друге београдске гимназије: 1870—1970 / [уредник Миодраг Влајковић]. — Београд: Друга београдска гимназија, 1970. — стр. 574-584.(COBISS)[мртва веза]
  3. ^ Музеј Српске Земље у 1921.г из Годишњака С.К. Академије. књ. 33
  4. ^ а б в Архива Природњачког музеја у Београду 181/4: Писма Јована Јуришића о животу и раду Живојина Јуришића из 1966.
  5. ^ Ботаника: за више разреде средњих школа и реферат о њој / од Жив Ј. Јуришића. — Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1902. — 22 стр. (COBISS)[мртва веза]
  6. ^ Јуришић, Живојин: Јестаственица за ниже разреде средњих школа. Део 2: Ботаника. По Г. Бонију, 5. изд., Београд, 1912, -170 стр.
  7. ^ Сто година Друге београдске гимназије: 1870-1970 / [уредник Миодраг Влајковић]. — Београд: Друга београдска гимназија, 1970. — стр. 544. (COBISS)[мртва веза]
  8. ^ Архива Природњачког музеја у Београду - Писма Јована Јуришића о животу и раду Живојина Јуришића

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Трећа београдска гимназија — Педесетогодишњица Треће београдске гимназије са Извештајем за школску 1909/1910. годину. — Београд: Нова штампарија „Давидовић” 1910. — CLVI, 95 стр.
  2. Прва Београдска гимназија — Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду: 1839-1939. — Београд: [б. и., б. г.] (Београд: Д. Грегорић). 487 стр.
  3. Прослава стогодишњице Филозофског факултета у Београду 1863—1963, Београд 1964, стр. 605—606
  4. Друга београдска гимназија (Београд) — Сто година Друге београдске гимназије: 1870-1970 / [уредник Миодраг Влајковић]. — Београд: Друга београдска гимназија, 1970. 727 стр.
  5. Јуришић, Живојин Ј. — Једна одлука Просветног савета / од Жив.[Живојина] Ј. Јуришића. — Београд: "Милош Велики", Штампарија Бојовића и Мићића, 1901. 23 стр.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]