Живојин Лукић

С Википедије, слободне енциклопедије
Живојин Лукић
Датум рођења(1889-02-10)10. фебруар 1889.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти7. фебруар 1934.(1934-02-07) (44 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија

Живојин Лукић (Београд, 10. фебруар 1889Београд, 7. фебруар 1934) је био српски вајар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Похађао је Уметничко-занатску школу у Београду. Студирао вајарство на Академији Зодчества у Москви 19091913. године код проф. Н. А. Андрејева. Боравио у Италији 19181922. Живео је у Цавтату 19221924. када се враћа у Београд. Излаже од 1908. године. Излагао је са уметничким удружењем 'Лада'. Радио је фасадне скулптуре и рељефе.

У српско вајарство треће деценије прошлог века Лукић доноси модерна схватања, пре свега у портетској уметности којој је највише био склон. Благо ослоњен на неокубистичке стилске обрасце он се служио језиком једноставних облика којима је градио своје дело. Служио се чистим линијама које су јасно дефинисале пластичке карактеристике у портретима које је радио. Најпознатија дела му се налазе у Музеју савремене уметности у Београду: „Портрет др Радинке Хађић“, (1923), „Портрет г-ђе Злоковић“, (1926), „Мали бата“, (1928).

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 1975. Југословенска скулптура 1870-1950, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд