Сава Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Поповић
Др Сава Поповић.jpeg
Др Сава Поповић
Датум рођења (1871-10-23)23. октобар 1871.
Место рођења Лужане
 Кнежевина Србија
Датум смрти 20. октобар 1944.(1944-10-20) (72 год.)
Место смрти Београд
 ФНРЈ
Чин санитетски генерал
Битке/ратови Први балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Др Сава Поповић (Лужане, 23. октобар 187120. октобар 1944) био је лекар, санитетски генерал, управник Главне Војне Болнице у Београду, начелник санитета у Министарству.

Живот и рад[уреди]

Сава Поповић је рођен 23. октобра 1871. године у селу Лужане, код Алексинца.[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Нишу. Уписао је Филолошки одсек Велике школе у Београду. После годину дана, добио је војну стипендију на конкурсу за студије медицине. Уписао је Медицински факултет у Петрограду (Русија), али је због оштре и неподношљиве климе, после шест месеци напустио Петроград.[2] Студије медицине је наставио у Грацу (Аустрија), где је и дипломирао.

У војну службу је ступио 1900. године, али своје усавршавање је наставио у интернистици и зубарству на клиникама и институтима у Берлину, Грацу и Минхену.[2] Предано се посветио служби војног лекара у многим гарнизонима и на разним положајима и дужностима. Први распоред га је одвео у Моравску војну болницу у Нишу, када је приступио и Пастеровом заводу.[3] Био је управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Врању; шеф унутрашњег одељења Војне болнице у Нишу; затим, управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Чачку; премештен је и постављен за шефа Унутрашњег одељења Војне болнице у Крагујевцу.[1] У Балканским ратовима био је командир Дринске болничке чете I позива, затим референт Дринске дивизије I позива и управник Косовске сталне војне болнице у Приштини и вршилац дужности референта санитета Косовске дивизијске области.[1] По завршетку Балканског рата демобилисан је и постављен за лекара гарнизона у Крагујевцу и наставник Хигијене у Артиљеријској подофицирској школи. За време Првог светског рата био је референт санитета Тимочке дивизије II позива, затим, референт санитета Моравске дивизије I позива, а по стварању Солунског фронта начелник санитета II армије.[1] После рата био је начелник санитета II Армијске области.

Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља, a за управника је постављен др Сава Поповић.[4] Својим радом и залагањем допринео је реорганизацији Главне војне болнице. Сама иницијатива за оснивање ове установе потекла је од Министарства војске и морнарице и од начелника војног санитета генерала др Јордана Стајића. Др Сава Поповић одржао је говор у коме је истакао заслуге начелника санитета др Михаила Марковића, др Симе Карановића и санитетског пуковника др Романа Сондермајера којима су откривене бисте и спомен плоче у болници.[5] Управник болнице био је до 1933. године.[6] Након тога постаје начелник санитета у Министарству, одакле је отишао у пензију.[2] Преминуо је у свом стану у Светосавској улици у Београду 20. октобра 1944. године.

Стекао је чин санитетског генерала и велики број наших и страних високих одликовања. Поред редовних дужности, био је активан члан Српског лекарског друштва, Црвеног крста, као и уредник Војно-санитетског гласника од 1933-1936. године.

Његове "Ратне успомене" и "Ратне забелешке", као и други његови службени списи, која су драгоцена грађа за историју нашег војног санитета предати су Музеју Српског лекарског друштва.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Споменица : 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"), pp. 196.
  2. 2,0 2,1 2,2 Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija), pp. 693.
  3. Ђенић Н., Ћирић С., Поповић-Филиповић С., Поводом 130 година постојања Војне болнице у Нишу : - јануар 1878 - јануар 2008., Војносанитетски преглед, вол. 65, год. 2008., бр. 1, pp. 72.
  4. Први дани нашег војног санитета, година XXVIL, Политика, 06.07.1930., бр. 7960, pp. 5.
  5. Свечаности у Главној војној болници, година XXVIL, Политика, 07.07.1930., бр. 7961, pp. 7.
  6. Начелници војномедицинска академије : монографија / уредник Елизабета Ристановић, Београд : Војномедицинска академија, 2009 (Вршац : Миленијум центар), pp. 12.

Литература[уреди]

  1. Свечано отварање Главне Војне Болнице, Војно-санитетски гласник = Revue de medicine militaire = Review of military medicine, вол. 1, год. 1930, бр. 3-4, pp. 315-362.
  2. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија)
  3. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914-1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)
  4. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић")
  5. Станојевић Б., Историја српског војног санитета = (Л'хисторие ду сервице де сантé де л'армéе Сербе) ; Наше ратно санитетско искуство = (Нотре еxпéриенце ду сервице де сантé пендант ла гуерре) / написао, прикупио, средио за штампу и издао Влад. [Владимир] Станојевић ; сарадници А. Радосављевић ... и др., Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор)

Спољашње везе[уреди]