Сибе Миличић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сибе Миличић
Сибе Миличић.jpg
(1929)
Пуно имеЈосип Миличић
Датум рођења(1886-04-03)3. април 1886.
Место рођењаБрусје
 Аустроугарска
Датум смрти1944.
Место смртиБари
 Италија

Сибе (Јосип) Миличић (Брусје, Хвар 3. април 1886.[1]Бари, Италија 1944.) је био српски књижевник и књижевни критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Сибе Миличић рођен је као Јосип Миличић 1886. године на Хвару. Студирао је романистику и славистику на универзитетима у Бечу, Фиренци, Риму и Паризу. На студијама у Бечу прихватио је идеју о Србији као југославенском Пијемонту и постао унитариста. По завршетку студија у приватним школама у Фирензи, Риму и Паризу проучавао је сликарство. Од 1913. године гимназијски је наставник у Србији. У Првом светском рату ордонанс је међу српским добровољцима прво у Србији а потом у Русији. Прикључио се групи српских писаца окупљених око Забавника, на Крфу (1917—1918), заједно са Владимиром Черином и Тином Ујевићем.

После нацистичког бомбардованја Ротердама 1939. године где је радио у конзулату Краљевине Југославије враћа се у Загреб где објављује књигу пјесама "Апокалипса". Рат проводи на Хвару, а после пада Италије 1943. године одлази у партизане. Пребацују га у Бари, гђе се већ налазе бројни интелектуалци из Далмације (Владимир Назор, Јуре Каштелан и други). Почетком 1945. на повратку из Барија на Вис током ноћи нестао је с брода. [2]

Миличић је аутор манифеста књижевног покрета космизам под насловом Један извод који би могао да буде програм (1920). Поред тога, писао је песме, приповетке и романе. Своје радове објављивао је често и у великом броју листова и часописа, као што су: Пијемонт, Српски књижевни гласник, Дело, Политика, Забавник, Југославија, Књижевне новости, Дан, Мисао, Република, Будућност, Трибуна, Критика, Епоха, Реви, Савременик, Ново доба, Вијенац, Алманах Бранка Радичевића,, Време, Правда, Живот и рад, Воља, Реч и слика и многим другим.

Објавио је следеће збирке песама:

  • Пјесме (Беч, 1906)
  • 10 пјесама о дон Јуану (Беч, 1912)
  • Трећа књига пјесама (1914)
  • Књига радости (1920)
  • Књига вечности (1922)
  • Моје село Брусје (1936)
  • Десет партизанских пјесама (Бари, 1944)[3][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Опало лишће: „Сибе Миличић“, 31.7. 2011, приступ 26.4.2013[непоуздан извор?]
  2. ^ Миличић, Сибе. „Да ли знате ко је Сибе Миличић?”. portalribis.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ Mиличић, Сибе. „Када сенке облака једног”. poezijavekova.com. Приступљено 16. 1. 2020. 
  4. ^ Миличић, Сибе. „Опало лишће”. antologijaol.wordpress.com. Приступљено 16. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гојко Тешић, Антологија песништва српске авангарде (1902—1934), Светови, Нови Сад, 1993.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]