Жирје (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жирје
Zirje satelite.gif
Сателитски снимак острва
Географија
Локација Жирје
Координате 43°35′43″ СГШ; 15°48′57″ ИГД / 43.5953° СГШ; 15.8158° ИГД / 43.5953; 15.8158 Координате: 43°35′43″ СГШ; 15°48′57″ ИГД / 43.5953° СГШ; 15.8158° ИГД / 43.5953; 15.8158
Архипелаг Шибенска острва
Површина 15,08 km2
Администрација
Највећи град Жирје
Демографија
Становништво 103  (2011)
Густина ст. 6,83 стан./km2

Жирје је једино стално насељено пучинско острво међу шибенским острвима. Жирје је смештено 22 километра југозападно од Шибеника на додиру с националним парком Корнати, површине 15,08 км², дужине 12 km и укупне обале 41,8 км. Острво је претежно састављено од кречњака, рељефно је занимљива композиција на којој се уздужно простиру два издигнута брда, а у средњем делу је плодно поље велико 108 хектара, од укупно 1.508 хектара колико има читаво острво. На острву постоји осам природних пећина и јама. Највиши врх има 131 м на којем је очуван кружни бедем праисторијског насеља.

Жирје је с копном тј. са Шибеником повезано трајектном линијом и субвенционисаном брзобродском линијом. На острву је разграната мрежа од тридесет километара путева. Према попису становништва 2011. Жирје има 103 становника.[1]

Историја[уреди]

Претпоставља се да је острву име дато по некадашњим густим шумама медитеранског храста са плодовима жира. Због положаја острво је од давнина имало улогу предстраже, па је византијски цар Јустинијан у 6. веку подигао утврђења Градину и Густерну. Хрватски краљ Петар Крешимир IV даровао је острво 1059. године бенедиктинцима. Након тога су га брибирски кнезови заједно са Муртером уступили Задранима, а они га 1323. године опет враћају под окриље Шибеника. За време млетачке владавине поседи на острву припадали су шибенским племићким фамилијама. Године 1572. Турци су у потпуности опустошили острво. И много година касније Жирје остаје важно војно упориште. Обална утврђења Звиздуља и Вела глава саграђене су за време аустроугарске власти, а италијанска власт им је додала посматрачницу на околном брду, а југославенска војска 1950. економат и заповедништво у Микуљицама изнад увале Коромашња као и низ противдесантних положаја на ртовима увала под битницама. Неколико подигнутих споменика сведочи о догађајима и значају острва за време Другог светског рата.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]