Жоао Бернардо Вијеира

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жоао Бернардо Вијеира
João Bernardo Vieira.jpg
Жоао Бернардо Вијеира
Биографија
Датум рођења (1939-04-27)27. април 1939.
Место рођења Бисао
Португалска Гвинеја
Датум смрти 2. март 2009.(2009-03-02) (69 год.)
Место смрти Бисао
Гвинеја Бисао
Професија политичар
Политичка
партија
ПАИГЦ,
независан
председник Гвинеје Бисао
1. октобар 2005. — 2. март 2009.
Претходник Хенрике Роса (вд)
Наследник Рајмундо Переира (вд)
премијер Гвинеје Бисао
28. септембар 1978. — 14. новембар 1980.
Претходник Константино Техеира
Наследник Виктор Сауде Марија

Жоао Бернардо Вијеира (порт. João Bernardo Vieira; Бисао, 27. април 1939 — Бисао, 2. март 2009) био је политичар и председник Гвинеје Бисао од 1980. до 1984, затим од 1984. до 1999. и напослетку од 2005. до 2009. године, када је убијен у атентату[1].

Биографија[уреди]

Рођен је 1939. године у Бисаоу, као припадник народа Папел. По струци електричар, 1960. се прикључио Афричкој партији за независност Гвинеје и Зеленортских Острва (ПАИГЦ) и убрзо постао један од истакнутијих герилских бораца. Због исказаних вештина у борби против португалске колонијалне војске, брзо је напредовао у хијерархији герилске војске.

Након избора 1972. које је провео ПАИГЦ на подручју под својом контролом, Вијеира је био постављен за председника Националне народне скупштине. Наредне године, у атентату је погинуо вођа ПАИГЦ-а, Амилкар Кабрал. Лево оријентисани официри извршили су 25. априла 1974. државни удар и срушили режим који је до тада водио рат против ослободилачких покрета у колонијама. Гвинеја Бисао је добила независност 10. септембра 1974, а Луис Кабрал је постао први председник земље. Вијеира је 28. септембра 1978. преузео функцију првог премијера државе.

Председник[уреди]

Привредно стање у држави је било све лошије, што је узроковало све веће незадовољство јавности. Вијеира је због тога 14. новембра 1980. извршио бескрвни државни удар и срушио владу Луиса Кабрала. Пад Кабрала узроковао је напетост са Зеленортским Острвима (Кабрал је био мешаног гвинејско-зеленортског порекла), која је кулминисала разлазом између две државе. Вијеира је повукао стари устав и формирао војно веће с њим на челу које је владало државом до 1984, када је успостављена цивилна власт и изгласан нови устав. Новембра 1983. био му је додељен чин дивизијског генерала[2].

Почетком 1990-их, Гвинеја Бисао је, као и већина афричких држава, усвојила вишестраначје. Опозиционе странке су легализоване 1991, а вишестраначки избори одржани 1994. године. Вијеира је у првом кругу освојио 46.20 % гласова наспрам седам других кандидата. У другом изборном кругу је победио, освојивши 52.02 % гласова, наспрам противника Кумбе Јале са освојених 47.98 % гласова[3]. Био је први демократски изабран председник, те је преузео функцију 29. септембра 1994. године.

Пад с власти и егзил[уреди]

Маја 1998. године, био је изабран за председника ПАИГЦ-а за још један четверогодишњи мандат[4]. Након тога је отпустио заповедника војске, Ансумана Манеа. Мане и његови симпатизери су се побунили и земља је убрзо утонула у грађански рат. Рат је завршио 27. новембра исте године, потписивањем мировног споразума[5]. Пошто Вијеира није сишао с власти, рат је поновно избио, али су се његове снаге овај пут предале 7. маја 1999. године[5][6]. Вијеира се испрва склонио у португалску амбасаду[6][7], а у јуну отишао у избеглиштво у Португалију[7]. На конгресу ПАИГЦ-а исте године, био је искључен из странке[8].

Повратак и нови председнички мандат[уреди]

Дотадашњи председник Кумба Јала срушен је с власти у војном удару септембра 2003, док се Вијеира вратио у Гвинеју Бисао 7. априла 2005. године. По повратку га је дочекало 5.000 симпатизера, а успео је и да скупи 30.000 потписа у петицији да се на изборима у јуну 2005. кандидује за председника[9]. Врховни суд му је, упркос оптужбама о убиству завереника око пуча 1985. и животу у егзилу, маја 2005. дозволио да учествује на изборима[10]. Његова бивша странка, ПАИГЦ, за свог је кандидата истакла Малама Бакаија Сању[11]. Вијеира је у првом кругу освојио 28.87 % гласова и заједно с Бакаијем Сањом отишао у други круг. Победио је Сању са 52.45 % освојених гласова[3] и преузео нови мандат 1. октобра[12].

Вијеира је по почетку мандата с главних позиција сменио супарнике, попут премијера Карлоса Гомеса Жуниора из ПАИГЦ-а[13].

Атентат[уреди]

Вијеира је 23. новембра 2008. године претрпео први покушај атентата, када је група побуњеника извршила напад артиљеријом на његову кућу. Након трочасовне борбе, напад је био одбијен[14].

Неколико месеци након покушаја атентата на Вијеиру, заповедник војске Батиста Тагме На Ваије погинуо је у експлозији бомбе 1. марта 2009. године. Рано ујутру следећег дана, група војника убила је Вијеиру док је излазио из своје резиденције[15]. Према изјави гласноговорника војске Заморе Индуте[16], Вијеира је био одговоран за убиство Тагмеа, након чега су његови војници ишли да га освете, убивши Вијеиру наредног дана. Војска је одбацила ове оптужбе[17].

Вијеира је сахрањен уза државне почасти у Бисаоу 10. марта 2009, а његовој сахрани назочило је неколико хиљада људи[18].

Европска унија и САД осудиле су убиство Вијеире, а Афричка унија је овај атентат назвала криминалним чином. Осудама се придружила и Социјалистичка интернационала, чијом је чланицом била Вијеирина странка[19].

Извори[уреди]

  1. ^ "Guinea-Bissau president shot dead ", BBC, 2 March 2009
  2. ^ Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Кравченко Л. П. — М.: Политиздат, 1990 - С.97
  3. 3,0 3,1 Elections in Guinea-Bissau, African Elections Database.
  4. ^ "Guinea-Bissau: President Vieira cleared to run for re-election", AFP (nl.newsbank.com), 14 May 1998.
  5. 5,0 5,1 "Loyalist troops capitulate", IRIN, 7 May 1999.
  6. 6,0 6,1 "Guinea-Bissau palace ablaze", BBC News, 7 May 1999.
  7. 7,0 7,1 "Deposed Guinea-Bissau's president arrives in Portugal", BBC News, 11 June 1999.
  8. ^ "GUINEA-BISSAU: PAIGC chooses new chairman, expels Vieira", IRIN, 10 September 1999.
  9. ^ "Nino Vieira returns from exile to a hero's welcome", IRIN, 7 April 2005.
  10. ^ "Vieira and Yala cleared to contest June presidential election", IRIN, 11 May 2005.
  11. ^ "Nino Vieira says he will contest presidential election", IRIN, 18 April 2005.
  12. ^ Report of the Secretary-General on developments in Guinea-Bissau and on the activities of the United Nations Peacebuilding Support Office in Guinea-Bissau, United Nations Security Council, 2 December 2005.
  13. ^ "President appoints controversial new prime minister", IRIN, November 2, 2005.
  14. ^ "Guinea-Bissau president escapes coup attempt", Associated Press (International Herald Tribune), November 24, 2008.
  15. ^ "Renegade soldiers kill Guinea-Bissau president", Associated Press, March 2, 2009.
  16. ^ Howden, Daniel (3. 3. 2009). „President shot dead in palace as rebel troops take revenge”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2013. 
  17. ^ "Guinea-Bissau president 'killed in clash between rival soldiers'", The Guardian, 2 March 2009
  18. ^ "'Stop killing ourselves' plea at G Bissau leader's funeral", AFP, 10 March 2009.
  19. ^ Socialist International - Progressive Politics For A Fairer World, Приступљено 31. 3. 2013.