Пређи на садржај

Златко Целент

С Википедије, слободне енциклопедије
Златко Целент
Лични подаци
Датум рођења(1952-07-20)20. јул 1952.
Место рођењаСплит, ФНР Југославија
Датум смрти25. фебруар 1992.(1992-02-25) (39 год.)
Место смртиПаг, Хрватска
ДржављанствоСФРЈ
Спортске информације
Спортвеслање
Награде и медаље
Представљајући  Југославија
Веслање
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1980. Москва двојац са кормиларом

Златко Целент (Сплит, 20. јул 1952 — Паг, 25. фебруар 1992) био је југословенски веслач, освајач бронзане медаље на Олимпијским играма 1980. године.

Спортска каријера

[уреди | уреди извор]

Спортом је почео да се бави када је имао дванаест година. Био је члан веслачког клуба Гусар из Сплита од 1966. године. Са само 19 година учествовао је на Европском првенству 1971. године у Копенхагену као члан осмерца. Године 1973. постао је првак Југославије, веслајући у двојцу без кормилара са Душком Мрдуљашем. Касније прелази заједно са Мрдуљашем у конкуренцију двојац са кормиларом. У периоду од 1973. до 1988. године био је првак Југославије чак 25 пута. На Медитеранским играма 1979. у Сплиту је био првак.[1]

Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 1980. године у двојцу са кормиларом, заједно са Душком Мрдуљашем.[2] На месту кормилара био је Јосип Реић. На познатој Краљевској Хелнеској регати 1982. године Целент је наступио са Мирком Иванчићем у двојцу без кормилара и стигао први на циљ. Учествовао је на четири олимпијаде, што је мало коме пошло за руком. Такмичио се у Монтреалу 1976, Москви 1980, Лос Анђелесу 1984. и Сеулу 1988. године.[3] Када је престао са активним бављењем веслањем, постао је тренер.

Погинуо је 25. фебруара 1992. године у саобраћајној несрећи на острву Паг.[4] Сахрањен је на гробљу Ловринац у Сплиту.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Celent, Zlatko”. enciklopedija. 30. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ „Zlatko Celent - Biographical information”. olympedia.org. 30. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  3. ^ „Zlatko Celent”. olympic.org. 30. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  4. ^ „Dijamantni pir s četiri unuka svećenika”. smn.hr. 7. 8. 2014. Приступљено 30. 1. 2021. 
  5. ^ „Zlatko Celent”. image.isu.pub. 30. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златко_Целент&oldid=29288580”