Избори за председника Аустрије 2004.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за председника Аустрије 2004.

← Председнички избори 1998. 25. април 2004. Председнички избори 2010. →
 
Номинован Хајнц Фишер Бенита Фереро-Валднер
Странка SPÖ ÖVP
Матична држава  Штајерска  Салцбург
Бр. гласова 2.166.690 1.969.326
Проценат 52,4% 47,6%

Коначни резултати избора по савезним државама

Председник пре избора

Томас Клестил
ÖVP

Изабрани Председник

Хајнц Фишер
SPÖ

Избори за председника Аустрије 2004. су били 11. председнички избори за председника Аустрије који су одржани 25. априла 2004. За изборе су се кандидовала два кандидата. Победник је био Хајнц Фишер кога је предложила опозицијска Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ). Победио је Бениту Фереро-Валднер која је била министар спољних послова у конзервативној коалицији коју је предводила Аустријска народна странка (ÖVP).

Изборни резултати[уреди | уреди извор]

Хајнц Фишер
Бенита Фереро-Валднер

Резултати председничких избора у Аустрији 2004.

Први изборни круг 19. април 2004.
Кандидат Партија Гласова %
Хајнц Фишер Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ) 2.166.690 52.4
Бенита Фереро-Валднер Аустријска народна странка (ÖVP) 1.969.326 47.6
Укупно важећих гласова 4.136.016 100
Неважећих гласова 182,423 4,2
Извор: Резултати председничких избора у Аустрији од 1951.[мртва веза]
  • Од 6.030.982 регистрованих гласача на изборе је изашло 71,60%

Излазност од малко више од 70% се сматра малом излазношћу за аустријске стандарде.

На парламентарним изборима 2002. конзервативне партије (SPÖ и FPÖ су освојиле 52% гласова, док су SPÖ и Зелена странка освојиле 46%. На овим изборима многи конзервативни гласачи нису изашли на изборе и ово, заједно са Фишеровом великом личном популарношћу, су главни разлози за мали број гласова које је Фереро освојила.[1]

Предизборна кампања[уреди | уреди извор]

Предизборна кампања је почела у јануару 2004. године када су Ферео-Валднер и Фишер најавили да ће се кандидовати за председника Аустрије. Неколико других кандидата је такође најавило да ће се кандидовати, али нису били подржани од стране неке велике странке, њихове кампање нису биле примећене од стране медија, а нису успели ни да сакупе 6.000 потписа који ће подржати њихову кандидатуру.

Пре кампање ÖVP и SPÖ су се договориле о „Пакту праведности“, који ће надгледати савез троје који се састоји од троје људи, коју је предводио Лудвиг Адамович, бивши шеф Уставног суда.

Први приговор овом савезу је уложио SPÖ који је тврдио да је ÖVP украо један од њихових слогана. Савез је одлучио да то није фер према стандардима заједнице, али да није забрањено према пакту праведности. Обе партије су ову одлуку поздравили као победу своје стране. Касније су обе стране жалиле да друга страна даје и представља материјалне вредности (углавном чоколаду) на митинзима. Савез је одбио да прихвати те тврдње. Остале жалбе (рекламе током договрене пауте током Ускрса, рушење и уништавање изборних постера) су повучене.

Фишерова кампања је хвалила његово искуство као председника парламента, његове експертизе из уставног права, као и доказану способност да преговара компромисе. Ферео је у својој кампањи изјављивала да као посвећени социјалиста, Фишер можда неће увек показивати неутралност која се захтева од председника.

Ферерина кампања је истицала њене међународне везе, као и познавање многих језика (шпански, француски, енглески, италијански). Такође је истицала и њен наступ као министра спољних послова у време санкција које је Европска унија увела Аустрији. У Фуишеровој кампањи су тврдили да је Фереро као министар спољних послова правила много грешака и изразили су бојазан да конзервативни председник неће донети неопходну противтежу конзервативној влади.

На почетку кампање, анкете су показивалу разлику од 15% у корист Фишера. Током кампање Ферео је смањила ову разлику, али анкете никада нису показале вођство за Фереру.

Последице избора[уреди | уреди извор]

Хајнц Фишер је постао 11. председник у историји Аустрије и 8. који је изабран на слобоним, демократским изборима. После победе на председничким изборима 2010. још увек обавља дужност председника Аустрије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bundespräsidentenwahl in Österreich 2004 (на језику: немачки), 2020-12-28, Приступљено 2022-05-01 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]