Изоспоријаза

С Википедије, слободне енциклопедије
Изоспоријаза
ЛатинскиIsosporiasis
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10A07.3
МКБ-9-CM007.2
DiseasesDB29775
eMedicinemed/1194 ped/1213
MeSHD021865

Изоспоријаза је ретко обољење дигестивног тракта, које код човека изазива протозоа Isospora bellli. Овај микроорганизам се преноси фекално-оралним путем или конзумирањем контаминиране хране и воде. Болест се углавном јавља у областима са лошим хигијенским условима (посебно у тропским и суптропским подручјима), а примећено је да од ње често оболевају особе са сидом.[1]

Болест се често јавља и код паса и мачака. Код паса је изазивају Isospora canis, Isospora ohioensis и Isospora burrowsi, а код мачака Isospora felis. Животиње се инфицирају конзумирањем контамиране хране, када им у организам доспеју инфективне ооцисте, или конзумирањем меса зараженог инфективним ооцистама.[2]

Први документовани случај изоспоријазе код човека потиче из 1915. године.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Инкубациони период траје 3-14 дана. Након тога се јављају профузне, воденасте, проливасте столице (дијареја) непријатног мириса које могу садржавати мукус. Јављају се и грчеви и бол у трбуху, повраћање, губитак апетита и телесне тежине, малаксалост и слични симптоми. Код протрахованих облика се може јавити стеатореја (масна столица).[1]

Дијагноза и лечење[уреди | уреди извор]

Дијагноза изоспоријазе се поставља на основу епидемиолошке анамнезе, клиничке слике, лабораторијских анализа, прегледа и налаза узрочника у столици.

У лечењу се примењује триметоприм-сулфаметоксазол и уз то супортивна и симптоматска терапија. Код тежих облика болести потребно је лечење у болници.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Изоспоријаза”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2008. г. Приступљено 24. 3. 2008. 
  2. ^ „Дијареје изазване паразитима”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2007. г. Приступљено 24. 3. 2008. 



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).